Старе српске биографије. Књ. 1

0 ТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

ме, тешко мени, на оно што ми није лако ни изрећи, (али оца се твога бојим), то јест да те вежем и на силу поведем, јер такву заповест и примих“.

Видев младић да је војвода неумољив и да му је тврда вера према свом господару, и чув да хоће и на силу да га поведу, а да нема никога, који ће га избавити од беде, због бојазни од оца његова, пошто је писао и ипарху, рече: „Нека буде воља Господња!“, па весело загрли војводу, уверавајући га како ће поћи с њим, А тајним уздасима призиваше Бога за помоћника у напасти, јер смишљаше дело и побожно и преварно, јер срцем бејаше прикован за мудрост, каошто Давид каже, и смишљаше како ће разумом благога духа оборити оне премудре који му сметње праве. Шта, дакле, да радиг Замоли игумана да заповеди да се спреми сјајна трпеза, да се утешиз са војводом и благородницима, јер ће сутра поћи кућама. Своју пак намеру каза игуману и замоли га да за ноћи отпочну јутрење песме. И тако се учини велика гозба, на којој игуман гошћаше војводу и благороднике, а младић сам их својим рукама служаше и весељаше. И кад при вечери дубоко зађоше у ноћ, заповеди игуман да се удари у било," јер бејаше дан недеље. Устаде игуман, а с њим и младић, и пођоше у цокву на молитву. Устаде п војвода с благородницима да одстоје у цркви, јер га не смеђаху пуштати с очију свомх. Појање се продуживало и читало много пута по заповести, док сви они, и који сеђаху, и они млаићи који стражаху, и стоатилат' не заспаше у заборав, од путнога труда, а и од гозбеног весеља:!! Чим божанствени младић бадра ока осети да су заспали, устаде од њих, и поклони се пред

8 Утешити се — суфгмизам за: почастити се. У Било —

> Е Е де ве: та клепетахо. 19 Стратшлат == вајвода. 1: Како ја јутрење било оауговлачепо, то су они поседали У столове и заспали.