Старе српске биографије. Књ. 1

- 5. > живот СВЕТОГА САВЕ 59

дина својега. Па, пошто су наредили стражу, која ће што оштрије пазити над њим, и пошто би се коњи, а и они сами, одморили од пута, да пођу с њим. А младић се дивљаше своме оцу како потруди толико господство војводино са благородним младићима, па се стиђаше да војводи у лице погледа, што се ради њега много потрудио да дође у туђу земљу. Па, одведав га насамо, упита га: „Како превалисте тако брзо толики пут и како се наканисте на тако далек и трудан путр“ А он му тада исприча превелики срдачни бол и вечити плач његових родитеља. Рече му и о писму његова оца о њему, које је донео ипарху, и о ипархову писму проти. „М људи су, рече, за то послави, који ће нам те предати, да те вратимо гссподину опу твоме“.

Видев младић чврсту одлуку војводину, рече му: „Ако би хтео, драги мој, могао би ме оставити на миру, а знам, кад стидеш, да можеш, како си моћан, умирити господина ми оца. ја бих му пак писао и одвратио бих га од такве намере, само ми ти учини братску љубав и остави ме при оном чему дођох“. А он рече: „Не, господине мој, не почињи слузи својему такве молбе, које ми није лако испунити. јер господар мој, отац твој сматрајући ме за верна, посла ме за то. Уз то да смо тебе, господина мога, нашли у калуђерском лику, како бисмо се за то оправдали» А пошто је Богу било у вољи да се догоди онако како желе родитељи твоји, и велможе ваше, и браћа твоја, ко сам ја да тако што и помислим 2 Боље би ми онда било да и не идем твоме опу. Зато те молим, господине мој, све такве мисли избаци из памети, па пођи весело с нама, твојим људима, да угасиш пламен родитељима својим, чија си срца запалио својим одласком у туђину, каои срца браће твоје и свих благородника. Ти сам знаш како си ти родитељима и свима нама нада и утеха од Бога. Ако ли пак ти што противно помишљаш, и нећеш с нама да пођеш, принудићеш