Старе српске биографије. Књ. 1

89 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

би примљен. Предаде ипарху писмо и исприча жалост свога господара. А ипарх, прочитав писко, сневесели се због тога веома, јер га веома љубљаше. И, пошто је војводу и благороднике с њим љубазно угостио, одмах написа писмо проти Свете Горе с речима: „Пошто није мала ствар, по овом тражењу, просим и молим топло твоју пречасност, да не презреш ове молбе. Ако је где тамо дошао син великога жупана, господара српског, нека се што брже врати своме оцу, да нам не би отац његов, због жалости за њим, од пријатељ: постао непријатељ, чиме би ти све нас и многе друге ожалостио“. ИМ тако отпусти војводу, и посла с њим људе, који ће их с чашћу провести до Свете Горе, дав им и писмо написано.

А они, ушавши у Свету Гору, питаху за траженог, да ли је ту дошао, описујући узраст: младићев и красну појаву. Неки им рекошеу „Такав, каква тражите, ушао је мало пре вас "руски манастир, и ту је још“. А кад они ово чуше пожурише, да не би како чуо и побегао од њи% па оставише пут к проти и убсаше у руски манастир. М видеше га где хода по манастиру, са косом непостриженом и у световном оделу, јер, бр 5 гонећи, стигоше га, а да их ништа вије плашило и хтедоше гонити га чак до сред Свете Горе“, али бол родитељски заједно са могућством и све ово поможе ствар. ИМ, нашавши га, обрадсеаше се неисказавом радошћу. ИМ уђоше сви у пркву Светога Пантелејмона, и поклонише јој се. _

И, саставши се с њим, љубљаху га љубазн са сузама, тако да од радости заборавише на толику удаљеност места и на толики трудни даноноћни пут, јер нађоше кога су желели, а надаху. се да ће добити и велике дарове и многе почасти од родитеља његових, што им угодише. И помишљаху да га вежу, а опет га се бојаху као госпо_-

6 Пантелејмон. ' Они су имали ићи у средину Св. Горе, Кареју, где је седиште проте, управника целе Св. Горе.