Старе српске биографије. Књ. 1

~ ~ 93 живот СВЕТОРА. САВЕ о

како би веровали да сте ме жива нашли, и то као калуђера с божјом благодаћу, а Сава је моје име“. То рекав, сврже са стуба хаљину своју и младосне власи с главе своје, а с њима и писмо напи“ сано родитељима ради утехе: „Немојте ради мене никако туговати, мољаше, нити оплакивати ме као погинула, рече, него, шта више, молите Бога, молим вас, да бих молитвама вашим добро извршио дело, на које изиђох. Ви, пак, колико вам је могућно, старајте сео својој души, и не предуз:_мајте поново да ме опет онде видите за живота свога, него, ако усхте Бог, ја ћу овдеу Светој Гори дочекати и. видети господина оца мог, и насладићу се свете и часне старости његове, и не ситићу се слатке и вечите љубави његове“, И, поменув им многе јеванђељске речи о правди и милости, 0 истини и суду, и што није човек рад себи да не чини ни другом, додаде и ово: „Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатсво и села, и остало, наследиће небеско царство за навек“. И узеше војвода и благородници збачену с врха хаљину, и чисте власи, и писмо, и положише их поред себе, па оплакиваху живога као мртва, говорећи: „О невоље од тебе, господине, шта нам ово учини, да си нас горчи сад, кад си се нашао, него пређе кад си нас одбегаог О наласка несрећнијег од смрти! О хаљино жељенога, каква си ватра онима који га желе Како да те понесемо и дамо родитељима и браћа, кад си као копље или мач оштар с обе стране» (0 власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо као дар њима 2 (О дара, који носимо, пуна не радости него плача, не весеља него ридања, како да те однесемо 2 Какво ли ћемо уздарје ми добитиг У какво ће

светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и.

црно одело облачимор О пира ноћи ове, испуњене и весељем и преваром, паако се и каже: „И одс-