Старе српске биографије. Књ. 1

94. СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

бри лукавство, превару“, којом Јаков! преварив Исава, узе благослов његов. О чаше твоје, господине, којом си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горче од жучи припремила. О ноћи, које заспасмо, буди по Јову!" тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане! О нас и од лудих безумнијих! За толико дана га трудно гонисмо, па, ухвативши га, како га испустисмо у једном часу! Како бисмо безумни! Какав нас то грешни сан задржа, те тако заспасмог Зашто га узама не свезасмо, како и заповест примисмо, па бисмо били ослобођени самртне тугер Сад пак шта да радимо 2 Како да изађемо пред свога господина Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи 2“

Изговорише ове и многе налик плача речи, тако да су за дуго плакали, плакаше и онај горе на стубу и они доле на земљи, да се и мртво камење потресало. После, пошто су мало одахнули, гледајући горе к њему и клањајући му се, даваху му опроштајне целиве, и, милостивно и са сузама прекоравајући га и замерајући му, говораху му: „Остани здраво, господине, остани здраво, распространи се сам без нас, насити се, каменосрдни,15 немилостиви, а хоће ли те примити Господ Превари оца, па превари и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати г“

(Ово и још више изговоривши му с болним срцем, и испросивши молитву и благослов од њега, и узевши тужне хаљине његове, одлажаху кућама.

13 Исав је као старији имао да прими благослов и старешинство од оца, Исака, кад је био на самрти. Али Јаков, користећи се слепилом очевим, а по савету матере своје Пебеке, навуче рукавице од јареће коже, да би био сличан Исаву, који је имао рутаве руке, па преваром задоби од оца благослов и старешинство Т књ. Моје. гл. 27. 1 Праведни Јов, кога је Бог кушго, изгуби имање и синове, и, најзад, и сам допаде страшне болести. У љутом болу он проклиње дан кога се родио (књ. о Јову гл. 3.), али се не одриче Бога. > Каменита, немилосрдна срца