Старе српске биографије. Књ. 1

Б [е живот СВЕТОГА САВЕ де:

И идући тако, опет се окретаху стубу, застајкујући с плачем и јецањем, докле су год могли догледати га. И тако отидоше својим кућажа.

Он пак, сишав са стуба, захвали, Богу, поклони се игуману и свој браћи, и сви га целиваше као нова брата, анђеоским ликом украшена. А он, грлећи увређене њега ради, мољаше их све светло за оне који су их нападали, да би на миру и без вреда стигли кућама, говорећи: „Бог нам је прибежиште и сила, и би нам помоћник, кад нас је задесила невоља. Ђаво, дакле, који се надао да ће ми превеликом тражњом. мојих родитеља смести стопе моје ка Господу и отргнути ме од вашега у Господу сродства, изиђе посрамљен и без успеха, с помоћу ваших молитава Господу, а и телесних. напора за мене.“

А они, чувши такву смерну и покорну реч његову, како је пуна сваке мудрости, заборавише ране на телу, нанесене им од младића, па, каода су неку добит задобили, радоваху му се.

ГЛАВА ТРЕЋА.

Св. Сава се пресељава из Пантелејмона у грчки ман. Ватопед.

Извештај војводин о њему родитељима, жалост њихова и на-

родна Св. Сава обилази манастире и сву Свету Гору, његова заробљавања и чудновата ослобођавања од разбојника.

И прође глас по свој Светој Гори и пустињи, по манастирима, и пустињским местима, и свима пустињицима, како је син самодршца, господара српског, оставио оца на престолу, па говораху: „Дошао је, да се код нас насели,“ и сви жељаху да га виде. А кад дође празник пресвете Богородице Благовештење, који празник као храм има први манастир у Св. Гори, такозвани Ватопед, позваше часнога представник и браћа ради уживања празничног славословља и радосног похваљивања пречисте Богоматере, хотећи га настанити код себеи угађајући оцу његову. А кад дође, сви га љубазно: