Старе српске биографије. Књ. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ - 108

А пречасни младић, примив благослов од светих, врати се у свогманастио. и отада залоби смелост да сенебоји разбојника. Зажеле опет ићи у Лавру Светога Атанасија, и узе молитву од игумана, и како миловаше ради босотиње пешке путовати —- јер на коња не уседаше до доласка очева, игуман посла с њим браћу. И, укрцавши се у лајацу, по мору брођаху. И кад су се приближивали Лаври, а гле, изненада их нападоше разбојници из луке морске и заробише их. А ови се лаврани називаху. Један од оних који су били с њима избеже, па, ушав у Лавру, исприча шта им се десило. Игуман и браћа силно се забринуше за божанственог младића, бојећи се да како не сазнају чији је син. А свети тајним уздасима призиваше Вишњега у помоћ, говорећи: „Избави ме од непријатеља мојих, Боже, спаси ме од крвника јер, ево, уловише душу“ моју.“ Одмах игуман посла ради њега непријатељима старца пречасна и благоразумна да утоли суровост њихову. А он дошав, носећи им целив од игумана и браће, уједно их замоли да узиђу у лавру да се одморе и „све, ако вам је што потребно. ла узмете из манастира“ говооаше. А они, сверепи, покорише се-речи старчевој, па постадоше весељи и тихи. А старап одмах, погледав на светога младића, као с великим гневом подвикну на њ: „Зар те игуман не посла тамо, а ти радиш по својој вољиг“ Ово говорећи поскочи на њ, каода га хоћаше ударити. А он, обузет великим страхом, побеже од њега, па, искочив из лађе, трчаше у Лавру. А они непријатељи, заборавивши се од Бога у тај час, ништа не рекоше старцу. Он пак, побегав и ушав у Лавру, исприча све што му се догодило. А игуман и браћа, похваљујући Бога, чуђаху се чуду чудноме, које учини Бог на њему, и сви га дочекиваху, говорећи; „Сруши се замка, и ми бисмо избављени, помоћ наша у име Господње !“

8 Душа — овде: живот