Старе српске биографије. Књ. 1

102 СТАРЕ БИОГРАФЕЈЕ

је заиста, каошто рече, ученик опа Макарија“. Јер бејаше стаоац чувен по лелима и свима познат. И, кад узиђоше к старцу, видеше божанственог младића, где седи с њим. Па, испросивши од старна молитву и благослов, понуђени од њега и седоше. И старац им изнесе све што беше у ћелији: варено пустињско воће, и с њим маслине и хлеба, те их љубазно угости, наситив им и душе многим мудрим речима. А они, видевши старчево старање с љубављу према њима, умилостивише се у срцима својим, па сматраху да ће их прождрети огањ с небеса или живи земаљски, ако би им што зло помислили. ИМ, утврђујући се у вери, говораху: „Христа ради, оче, реци нам да ли је овај младић заиста твој ученик, јер видесмо данас на њему неко преславно знамење“. А старац, чув о чуду каоо божанственом младићу, пошто оми своје паса лине многим сузама, говораше: „Дено, овај је мла дић божји ученик, а калуђерским чином један Е брат од нас, син је пак побожнога цара српског, па остави оца да влада, а сам, презрев славу земаљску и све красоте као ништавне, заволе Христа ради убоштво и заједнички живот с нама. И, каошто видите, Богом послан, обилази пустињу, те теши, походећи оне који по горама и провалама и пећинама страдају Христа ради.“ ~

А они, чувши ово од старца, ужасаваху се и од суза његових, и, погледајући често на младића, чуђаху се и великој смерности његовој са толике висине Бога ради, посматраху и худост ризе власене и беосотињу ногу његових по оштру камењу, и веома се удивљаваху, па, павши на земљу, прошаху благослова од обојице, обећавајући се да неће више чинити разбојништва. Благословивши се од старна, свако од њих грлећи целиваше 60жанственог младића, а он, клањајући се до земље, свакога отпушташе. МИ тако одлажаху с миром својима кућама па, запленивши благослов од светих као неко благо, радосно се весељаху.