Старе српске биографије. Књ. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА. САВЕ 101

сада заједно с њим живи. Вратив се у манастир свој Ватопед, владаше се по првој служби.

Један пут припреми топле хлебове, па, натоварив манастирске мазге и узев уз њих слуге за сапутнике, дубоко у ноћ крену се на пут, идући сам пред њима босоног, журећи се да насити по пустињи оне који усамљено живе, који пошћаху по три и пет дана, па.и сву недељу, колико ко могаше. јер беше свети велики четрдесетодневни пост, а тај дан субота, па хиташе да их засити топлим хлебовима, желећи од њих примити топле молитве. Али, кад дође у место, тако звано Милопотам, нападоше га разбојници, и заробише њега и оне који су били с њим. А Праведни се веома сневесели, не ради тога, него што би спречен од пута, те не може отићи пустињицима старцима у време обеда.

Упиташе га: „Ко си иод кога си манастирар“ А он одговори: „Ученик сам оца Макарија, који ме посла послом у манастир Свимен; а настојник манастира пи браћа задржаше ме да са мном пошаљу хлебове старцима, који посте по пустињи и страдају Христа ради. Јер такав је обичај отачаски“ (Ово говорећи, из дубине срца призва бездан! милости и, надајући се на молитву и на веру светих, одмах би ослобођен, јер се разбојници умилостивише, па га, Богом учени, отпустише са свима. И тако у време, у које жељаше, донесе хлеба пречаснима и исприча им: како нас је молитвама избавио Бог из руку непријатеља наших. Ови пак, са сузама помоливши се, захвалише Богу, па га, љубазно грлећи, благосиљаху.

А они пак разбојници после, тргнувши се као из несвести, говораху: „Шта нам би, те испустисмо онога младића и оне који су с њим, каода смо били без свестиг Да ли беше неки обајник или, у истину, божји човек, те га тако, без икакве пакости од нас, сачува Богрг Узиђимо и видимо да ли

" Бездан милости — безброј, много божје милости: