Старе српске биографије. Књ. 1

о) 108 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

за њим, да ме у животу не види. | Нека ми је довољно с вама весеља и радости, земаљскога цар-' ства, уједно и војништва, јела и уживања богатих трпеза и свих красота светских, насићавајући се онога што је маловремено, па молим, дакле, да вашом љубављу будем отпуштен, и да, крстоносно пошав за сином, отидем у пустињу, где ћу, усамив се, испитујући своја зла дела, разумети и о њима се постарати.

Кад су ово сви чули, настаде од свих плач налик грома, тако да се чинило да се подиже место, на ком сабрани стајаху. И синови, и синови синова, и сви благородници, по Господу и крви сродници, плакаху и жаљаху и ризе раздираху, шта не рађаху и какве узбудљиве речи не изговараху, чиме би га могли зауставити. „Не остављај нас, говораху, господару оче и учитељу! Ако ли не, и ми ћемо с тобом отићи. Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, то те молимо да седиш у свом манастиру, да, гледајући часни твој образ, будемо благо утешавани. Јер каква ти похвала да као један од туЂђинаца у туђини живот свој завршиш, тако исто и у пустињи“ А он им рече: „Шта радите плачући, те ми слабите душург Чусте данас како ме се син у писму одриче, да ме неће у животу видети, ако не пођем за њим. Дакле, ко ми је драг, молим све, умирите ми срце, не задржавајте ме да не идем, јер не могу више без сина.“ ИМ кад ово рече, увери оне који га задржаваху, па му сви рекоше: „Воља Господња да буде!“

И одмах дозва сина својега Стефана. Овога Стефана врлина и витештва и разума према Богу није лако сада исказати. (Овога узев отац самодржац, са свеосвећеним Калиником епископом и са свима благородницима, уђе у цркву светих и првопрестоних апостола Петра и Павла.!' А кад је била служба и молитва, самодожац отац са светим епи-

1 Црква, већ помињана у животу (Св. Симеона од Стефана Првовенчаног, у којој се Немања крстио по други пут.