Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА. САВЕ 109.

скопом часним, крстом и полагањем руку обојице на главу, благослови Стефана за великога жупана, за господара и самодрошца све српске земље. И сви се благородници поклонише, јпросећи му од Бога живота и говорећи: „На много лета да буде!“, и биће. А кад су изишли из цркве, сјајне богате трпезе биле су постављене. Самодржац отац свима благородницима рече: „Приђите са мном, да последњи пир с вама проведем, па да трпезу с месом од мене одбацим, јер ме трпеза, сјајна и с много меса, неће више с вама сакупити, никад.“ Отац прими сапрестоника сина, имајући га за сатрпезника и светога епископа, јер много љубљаху и чин светитељства. И кад је пир био велики и много весеље, изнесу се светли дарови, и свакога од благородних према годинама, према верности и према части самодршци обдаре, један што је власт остављао, други што ју је примао, све су забављали, веселили и гостили. И тако је то било.

Кад су сутрадан изишли, отидоше у манастир пресвете Богородице, који је од самог тог Немање сазидан, у месту званом Студеница, и ту, поклонив се пред светим дварима светога олтара, даде своје завете Господу. А кад је служба и молитва била, руком истога епископа Калиника украси се анђеоским ликом крстоносно, у ком назван би Симеон монах. Тако исто и подружје његово благочастива Ана прими од истога епископа светога Калиника анђеоски и иночки лик, место Ана назва се Анастасија монахиња, која, сабравши збор црноризина, “провођаше у постовима и молитвама Богу. А више поменути отац Симеон монах оста у манастиру свете Богорице у Студеници, и ту с иноцима од раније вршаше посни канон.

12 8 Црноризица калуђерица, 15 ЛМосни канон правила о посту.

"ВРШИО РИЦ