Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 166!

насувши сребром, даду, а игумана и сву браћу, од првога па до последњег, обдарише добри оци. И благородници, који су Светога срећно допратили, већ одлажаху својим кућама, а многи од њих осташе у манастиру, нако Поечасни не даваше, не хотећи ажалостити сина самолршта, а они му олговараху: „У тебе смо, у земаљском војништву- најпре засветлели тобом, и као одлични бисмо управници светом, и сада ћемо стобом и ми да војујемо небеском цару сила, и ништа нас не може од тебе разлучити.“ М сви бише изврсни инопи, да су се они који су били с њима дивили и говорили: „Дођите и видите ове нове благочастиве“ како први Богу иду с топлијом љубављу.“

Сашчу се по свој пустињи о доласку светога у Свету Гору, и сви, задивљени великом смерношћу, Бога прослављаху. Дакле, игумани од манастира и из пустиње сви достојни мужеви, с богоносним оцем протом, долажаху да виде Пречаснога. јер им беше од почетка са вином својим послужио у многим потребама, и од свих биваху благословљени добри оци, и насићени речима корисним за душу. А ови богати дароваоци нештедном руком милосрдно све обдариваху, и припа"даху им к ногама да се моле Богу за њих. И како су многи долазили да виде Пречасне, због забринутости манастира и они се забринуше, па рекоше: „Да не буде због нас тешко браћи о“, па опет дадоше мноштво злата у манастир, купише од манастира осам адрфата,> да се свакога дана до живота њихова даје, да они који им долазе, и странци и убоги, једу купљени хлеб и пију вино.

Зажеле пречасни Симеон да прође Свету Гору да се у свима манастирима поклони, да разгледа жељена му света места. Испросив молитву од игу-

4 Блалочастив — побожан. > Адрфат, по грчкој речи, значи: братство. То су стално одређени трошкови за издржавање или помоћ „браћи“, која нису из самог манастира.