Старе српске биографије. Књ. 1

1015; СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

мана, узе Саву са собом као жазао старости. А овај, по обичају, хоћаше стати босоног пред оца, а милостиви отац, не могући трпети, забрани му то. А он га мољаше плачући да добије милости, да тако иде докле може. М никако не допусти отац, молећи и говорећи: „Помилуј ме, чедо, срце моје бијеш камењем, које додирујеш ногама твојим.“ А он, поклонив се ону, не хтеде га жалостити, па се одмах обу и на коња уседе.

Кад дођоше у Меси, т. |. усред Свете Горе, у место звано Кареја, и кад уђоше у цркву пречисте и свебезгрешне Богоматере, поклонише се, па, целивавши је с многим сузама како доликује, проти и свима у Господу дадоше оцеливе па бише благи примаоци од свих благохваљених и корисних по душу речи, а уједно и телесних гозби. Принесоше свете сасуде златне и сребрне и завесе часне, са овима велику бљуду сребрну, насувши је сребром, па дадоше цркви. Упишу себе у помен с благочастивим царевима, са овима и само-

.„дршца Стефана, па наособ проту и црковнике и све

који су ту били, туђинце и маломоћне великоду, шношћу и богатом руком обдарише часни опипа, узевши од свих молитву, кренуше напред.

И тако и у Иверском и у другим манастирима. учине добра дела, уписујући се у књиге животне. Стигоше у Лавру Светога Атанасија, у подножје Горе Свете Атона. На овој узиђе, дакле, срцем, вером и љубављу, и сагледав старац поклони се, јер му се ногама забрани, пошто старошћу изнемогла колена клецаху. А кад су улазили у манастир, сви их благо пресретаху, и, ушавши у цркву, поклонише се како доликује, и, целивавши гроб Светога, игуману и свима дадоше целиве у Господу. И ту, више од других манастира, велике дарове и почасти дадоше божјој светој цркви, обдаривши игумана и браћу, и, давши много злата, уписани бише са светим ктиторима. Долажаху из пустиње многи да виде Пречасне, и од свих свети старац