Старе српске биографије. Књ. 1

ХП МИЛИВОЈ БАШИЋ

се зна да ју.је написао између 1200—1208. ти али до данас ненађена; треће је Типиј Хиландарсећи, такође у том времену писан, велики спис (43 главе о разноврсним прописима о животу у манастиру, у самој ствари је преведени и нешто прерађени типик (Св. Богородице Евергетидске у Цариграду. Дошав у Србију, напише Типик Студенички који је, у истини, прерађени и према приликама у Србији удешени Типик Хиландарски. Има и Гасмо Спаридону, игуману студеничком, писано 1234. г. у Јерусалиму. Типик Карејски и Хиландарски чувају се и данас у својим местима, први у оригиналном рукопису, а и.за други се мисли да је то.

Али је од свих најважније његово дело Аивот Св. Симеона, иначе мали спас. Оло управо и није засебно дело, него једна од првих глава Тадића Студеничћога (1—4). Њега је Св. Сава написао да послужи као углед (образник) калуђерима студеничким, како имају да живе, угледајући се на живот Св. Симеона монаха који је некада био силан владалац. Требало је написати живот великога ктитора не само манастира Студенице него и Хидандара и многих других. Већ и у Типику Хиландарском у глави 2. и 3. казује се укратко о калуЂерству, оснивању Хиландара и смрти Св. Симеона, и то је после разрађено у потпунију биографију, што се види и по неким позајмљеним реченицама, као и из Хрисовуље Хиландарске (1199) коју је такође написао (Св. Сава.

Св. Сава, пишући биографију свога оца, имао је на уму само калуђерски део његова живота. Тако после кратких помена о зидању Студенице, неких историјских података о ослобођењу земаља од грчке власти и зидању манастира, он прелази на последње године владања Стефана Немање: како. се одрекао престола и поставио за великог жупана сина Стефана, а сам се закалуђерио и живео најпре у Студеници, а потом отишао сину Сави у Св. Гору у Ватопед, па о зидању Хиландара. Опширно