Старе српске биографије. Књ. 1

120 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

Пречасни Симеон пошље богоноснога Саву да извести о свем пријатеља свога, цара Алексија, и за потврђење манастира, и да се назове царски, и да њиме не влада ни прота ни когод други, него сам цар. А кад дође Пречасни у царски град, би дочекан од цара с великом љубављу. Пресрев га, упита га цар: „Да ли је још жив свети старан, отац твоје“ Одговори му: „Још је жив молитвеник царства ти, отац мој“. Цар дубоко уздахнув, рече: „Благословен је тај човек Богом, јер, примив земаљско, потруди се усрдно да достигне и небеско“. И тако блажени Сава, свршив с царем све што је хтео, би отпуштен од цара да се одмори.

И дође у свој, њему намењени, манастир, у дом пречисте Богоматере Еургетице, то јест добротворке,“ и ту с оцем би назван ктитор. Јер много злата у почетку дадоше на подизање тога манастира, и купише многа имања и насеља, и дозидаше поново што је требало. Тога ради их сматраху као своје ктиторе, и бише уписани да се помињу с првима. И тада им је опет свети отац донео много злата са собом.

Опет да се вратимо и да испричамо како је Свети дошао цару Алексију и испричао му. Сутрадан ушав исприча све цару, како је с оцем подигао манастир у Светој Гори, па га замоли за царско потврђење о њем. Помену и запустели парски манастир звани Зиг, ако хоће да га овоме придружи са сваким достојањем које је имао од почетка, уводећи овим предањем и цара за ктитора. А нар, због тога веома радостан, рече: „Пошто ћу и ја бити учесник у помињању када и вик Богу и у светим службама, с благовољењем ћу извршити вашу молбу“. Одмах дарова манастир, више поменути Зиг, са метохијама и са свима насељима, под власт манастиру Хиландару, назвав овај парским, да њиме не влада ни прота нити други ко, утврдив то царским писмом са златним печатом. Ладе му

8 Манастир Св, Богородице у Цариграду.