Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА. САВЕ 121

цар својом руком жазао и заповеди да се овај у цркви чува, и, када браћа постављају игумана, да га имају посред себе као царево лице, и да сматрају да је игуман постављен од цара, и каода са штапом из руку царевих узима власт. ИМ тако, пошто све Богомудри сврши с царем, многим частима обдарен, би отпуштен. М ради успомене на љубав опет даде пречасноме оцу његову много злата говорећи: „Све твоје молбе испуних, оче свети, молим те Пречасни, да се молиш за насу молитвама ти Господу“. МИ тако га отпусти као што напред рекосмо.

А кад Пречасни дође од цара у манастир пречисте Богородице Еургетице, злато које му беше цар дао да опу однесе, све раздаде убогима, јер све што беше очево његово беше, а што беше његово очево се називаше. Шта више, отац не говораше низашта да је његово, него да је све синовље, сем једне душе, па и њу ради Бога и с Богом беше њему предао, јер таква беше покорност пречаснога старца према драгоме и богодарованоме сину његову, да га не замишљаше као човека него као анђела, и када је син хтео да послужи старости његовој као оцу, он се стиђаше и одрицаше, толика му беше смерност према њему. А овај пак са синовљом љубављу ропски служаше светога старца у свакој потреби и никога не удостојаваше сем себе да послужи оцу. А старац свети, гледајући себе како га син као анђео служи и двори, обливаше се изворима тонлих суза радосном душом к Богу ради њега, и тако, молитвама његовим закриљен као штитом, сачува се од бесова,

Долажаху више поменутоме манастиру ништи ради помоћи убоштву, и гле, некаква жена благолика и побожна, чедно приступивши, рече му: „Свети божји богољупче, заповеди ми Бог и његова Богомати Евергетица да ти предам оно што су ми заповедили. У Светој Гори, у области твога