Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА САВЕ ње

светске као ништавила презрев, крстоносно и не обрћући се за Христом си" пошао, одвојен од. својих и као дошљак у туђој земљи Бога си послушао, бив ученик и послушник сину, у пустињи сапосник, молитвама и уздисањем у мучању и плачу завршио си живот, оставив добру успомену онима који хоће живота. Јер колико је похва;4а по "свакој врлини овога мужа, није лако сада говорити, продужиће се само време причању. Дакле, много прешав, рећићу као о апостолу апостолове речи: добрим се подвигом потруди, време поста изврши, веру сачував, па наста време одласка његова к Богу, да пређе на бескрајњи и блажени живот и да прими чувани му венац правде за своје трудове и за оне које је он спасавао, који спрема. и који ће Господ праведни судија на дан онај дати њему и свима који су заволели дан јављања његова.

И одмах призва драгога сина својега и рече му: „Приближи се време позива мојега, чедо, дакле колико си се потрудио за мене о добру за душу моју, сада је време највише да ми се помогне. Јер знам да што год просиш у Бога, даће ти се.“ А он, пришав, са сузама се обеси о врат његов говорећи: „Падајући ти к ногама, више се ја молим теби, господине оче, да, каошто се у животу твом сачувах од свих зала, закриљен топлим ти молитвама к Христу, и сада опет, кад одлазиш к Христу, од њега испросиш молитвама својим, њему пријатним, покров животу мојему од зала до смрти моје, и да не оставиш у светим својим молитвама. ка Таослоду све нас, чеда твоја у Господу и по крви „.ђена ти, земљу нашу и цокве, о којима си се трудио.“

А пречасни старац, излив многе сузе, рече: „ја о себи ништа не знам, докле Бога не видим, и ако добијем слободу, нећу вас оставити.“ ИМ, ставив. пречасне руке своје на драгога сина, благослови

10 Најпре је говорио о св. Симеону у 3. лицу, в сад у 2Све је ово из тропара и стихира св. Симеону,