Старе српске биографије. Књ. 1

124 СТАРЕ ВНОГРАФИЈЕ

га, и, умножив молитву о њем к Богу, и загрлив га са сузама, последњи му целив даде, заповедив му да сврши много шта несвршено о српским црквама,!! па га замоли и за свете своје моћи, говорећи: „Ако Богу временом буде по вољи, сакупив грешне моје кости беднога тела, пренећеш их у земљу мојих људи, и положићеш их у цркву коју сам сазидао у месту званом Студеници, у манастиру пресвете Богородице.“!" А богомудри Сава рече да ће све извршити што му је отац заповедио. И, призвав Пречасни сабор прначки, браћу и у Господу чеда, и свакога од њих по имену љубљаше и благосиљаше, и све побуђиваше да се о њему светло моле, предајући их Богу и пречистој његовој матери, и, с помоћу ових и сину својему богомудроме Сави, и тако отпусти свакога од њих у ћелију, заповедив да му нико до ујутру не долази, јер беше већ ноћ. И одмах, иако у последњој старости, наједном младићски устаде с одра, каода очекује веселом душом да дођу неки благородни и драги или светли и високи од цара, украсив се светлим и анђеоским ликом, и тако, причестив се светих и пречистих и бесмртних и животворних и страшних и ужасних тајни, рече: „Богу слава за све.“ После овога га као човека обузе огањ природне смрти, а драги син се усрдно труђаше о последњој служби оцу, изговорив над њим сав псалтир за сву ноћ и излив много суза, и никога не удостојаваше да уђе к њима, него један другог тешаше, и један другог опомињаше да говоре захвалне молитве Богу. кад свану дан, унесе га у црквени притвор!, и бејаше видети диван призор крајње смерности, да онај који је некада био висок и легао

8 Овде се крије, по свој прилини, мисао о допније задобивеној црквеној аутономији и српској архиепископији. !2 Мисао о преносу тела Св. Симеона у Србију по Теодосију је са- мога (Св. Симеона. коју не спомињу ни Св. Сава ни Стефан Првовенчани, 13 Дрнвгени притвор — задњи део пркве, препрата, таперта,