Старе српске биографије. Књ. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 127

дица добротворка, која је то Светоме казала, али из смерности Свети је тако изменио то јављање. И одмах, узевши многе који су му тајну чували и приведавши их, узеше велико мноштво злата и однесоше у своје стране, и зби се оно што Господ говори пророцима: „Моје је злато и моје је сребро, и коме хоћу, даћу их.“ Али и ово богодаровано сребро и злато не даваше Свети на камату, него један део даде у Константинов град манастиру пресвете Богородице Евергетице, други већи раздели манастирима у Светој Гори, а трећи по пустињи ћелијама и онима који усамљено живе, четврти својему манастиру Хиландару и свима убогим. јер зато му се и јавило, као ономе ксји добро дели, јер беше извршилац анђеоских речи у свему, и, шта више ових се веома срамљаше, када Бог кори неситост нашу и говори: Када не бисте верни у туђем, ко ће вам дати вашег" И тако много што му допадаше сматраше као кал и раздаваше не као своје него као туђе онима који долажаху, јер се све, што не можемо однети, туђе назва. Али нам је ипак заповеђено да преко овог туђег тражимо своје, оно што је стално и небеско, јер је наш живот на небесима,“ рече апостол.

У почетку казасмо, колику љубав, колику жељу имађаше Свети; да се од свих одвоји и да у усамљености живи у мучању, али му забрани игуман, управо Бог, због ране младости. Потом га задржа очев долазак, и да послужи старости његовој, и да га по могућству на труде поучава. Уз тоин одласцима к царевима и старању о састављању манастира. Али све с Богом добро манастирске послове сврши, и игумана постави, да се стара о спасењу браће, и виде и проведе оца да добро стигне к Богу, и, примив од свих утеху, нађе изврсно место у месту званом Кареји, водама богато и плодоносним дрвећем украшено, и, купив га од

= У 1 књ. Моје. гл. 20., стр. 28. 6 Јев. по Луци га. 16., ст. 12. ' Посл. Фоилибљанима гл. 3., ст. 20. В- 5