Старе српске биографије. Књ. 1

128 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

проте, начини себи ћелију за мучање. И сазида цркву светога и пречасног оца Саве Јерусалимског, а одрече се. многога, а задовољи се трима“ стварима оних који хоће да испуњују црквени устав, сам у тиховању у ћелији одвајаше се од свих појањем и молитвама к Богу, понављаше младићске труде, живљаше оскудним животом и још хуђе него пре, пошћењем и бдењем, клањањем на коленима и ноћним стојањима још виши постаде. А ако бисмо хтели по достојању и како је било да испричамо све његове прве забораве" простирањем унапред, узбуђења и тајна и јавна уздисања и сузне његове изворе, то би се чинило невероватно неискуснима и ленивим. јер с таквом топлотом по смрти пречаснога свога оца поживе у том месту, сав помишљу к Христу плењен, сећањем на смрт умирући по све дане, те због многога и вечитог поста усахну му утроба, тако да му оболе слезина и изнутрица, нестаде му сваке масти, и тако се неисцелно оболести, И ако би кадгод хтео посластицом да послужи утроби, то би забоањивао себи и нехотице, болешћу. И тако сав живот његов беше поста. Болест ту као богодану помоћ љубљаше, судећи да је боље Бога ради смрт него живот са страстима, поучавајући се апостолским речима: „Колико више трулим као спољашни човек, и када сам болестан, тада више могу к Богу.““ Тако трудећи се навуче на се многе завиднике као и подражаваоце на добро, а и прошаше с много жеље у Бога, да би се удостојио видети каква јављања о свом опу. ИМ једне ноћи, с неким светлима ходећи, јави му се пречасни Симеон преславно, неисказаним добротама украшен и сијајући пресветлим, јаче од сунца, венцем, и, подижући га од туге, весело му говораше: „Више не тугуј, нити жали ради мене, сине драги, него се радуј и весели, јер ево, по прошењу твом, јавио ти је Бог о

8 (Самоћа, пост и молитва. ' Т. |. да заборави на самог себе, бацајући се на земљу и метанишући.