Старе српске биографије. Књ. 1

130 ВТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

са рогозине, и подиже високо руке светла лика к Вишњему, па громовним плачем и сузама као даждем напајаше земљу. Какве захвалности Богу због тога не изрече, клањајући се и величајући, хвалећи и захваљујући ономе који ствара велика и неиспитана, славна и дивна дела, којима нема броја. М, гледајући к пречасноме своме оцу као на земаљског, рече: „Славећи славну твоју вечиту љубав према деци, оче свети, јер и у животу и после смрти не одвајаш се од изданка срца твојега, и много си ми тужну душу и жалосно ми срне виђењем твојега лика у анђеоској појави оследио и развеселио. Ко сам ја, недостојни, да си ме светим твојим молитвама к Богу удостојио да ми дођу његови свети небесни и свети анђели и да ми твојим јављањем тако изречеш, и да ме од туге подигнеш и развеселиш душу мојуг Сада си ми жив, господине мој, сада те видех, и уверавам се у оно што је речено: Праведници у веке живе, и од Господа им.је награда, 3 и делање, и сила од Вишњега. Слава и част и поклањање благодети његовој, јер је и мене грешнога удостојио светим својим анђелима да те видим међу њима. Сада се, душе, поуздано радујем због тебе и срцем се веселим, што и сам као земаљски примам оно у чем ти сада уживаш, надама се радујући. Сада ћу положити почетак рада Богу мојему, да се борим и трептим од светога имена његова, и да заповеди његове, не уклањајући се, извршујем.“!

Како је говорио, тако је и творио, јер се могаше видети како се све више и више назидава добрим делима по души, и узлажења к Богу виђењем оних полагаше у своје срце, и с духовним мужевима се споразумеваше, и по пустињи оне који бедно живе обилажаше и миловаше и убоге обдариваше, и ако би ко од туђинаца или из пустиње оскудевао у потребама или — лађу свршити, или дом назидати, или ради заштитеи убоштва и помоћи, илиако што тре-

23 Псалам. 37, => 29. 1% Псалам 119,, ст. 93. 168. и др.

шјеј