Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 131

баше од потреба — сви, буром убоштва узбуркани, прибегаваху к њему као пристаништу и добиваху мир милости. Јер се свима сав у помоћи налажаше, јер ни у колико не оскудеваше за њега скровиште Христово, јер му и земља откриваше скровиште, каошто испричасмо. А: много му, и све више, доношаху од брата његова самодршца Стефана, јер га веома љубљаше, и бојаше га се као божјега анђела и служаше га. Уз ове чујте много милосрђе његово и богато милошћу даривање.

Манастир светих апостола је у Светој Гори по имену Каракал. Морски разбојници нападоше га ноћу и освојише и игумана и браћу свезавши одведоше у своје лађе, и, запленивши све манастирско, однесоше са собом. Мучаху их, и ови ништа немађаху дати ради откупа, па, привезавши их, у Лаври их продаваху као стоку, и говораху ако ко хоће да кога искупи од клања. Како их је било много, нико их није могао све искупити, јер они говораху: или да се сви покољу или ослободе. И сви с игуманом утврдише да манастир са свим имањем предаду Лавранима, па да се избаве нечовечанске смрти. Лаврани, у почетку неумољиви, потом због неситости све оне искупивши, примише манастир са свим насељем и ставише под своју власт. А они изгнани с игуманом, прибегавши к Светоме као к пристаништу свих, запросе да добију милости. Испричају све шта је с њима било. А овај богољубац није могао отрпети да слуша шта им се учинило, па се растужи многим сузама, јер тако беше због благога и незлобног срца увек потиштен и сузама потопљен. И одмах радосном душом испуни њихове молбе. Дакле, искупив манастир са свим достојањем, усели у њ изагнане, игумана с браћом. Не само ово, него и све што је недостајало манастиру и што је било разорено назида, и обећа да ће се до живота о њима старати. | Имаидруги манастир светих четрдесет мученика у месту званом Ксиропотам. И овај такође од истих

9“