Старе српске биографије. Књ. 1

185 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

ним Духом! Владико Христе, царе бесмртни, осим тебе другога Бога не знам, који владаш животом и смрћу. Јер видеше очи моје спасење твоје, којим си и после смрти сада задивио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свих људи који суу овим странама. Светлости на откривање наше, како да познају тобом да смо и ми истините твоје слуге и верни тројички поклоници и на славу мојему отачаству, људи твојих, новога Израиља. Ко ти се не диви великоме милосрђуг Слава теби, Боже, слава теби!“

И, пришав светоме гробу пречаснога свога оца, и грлећи га, целиваше, растварајући многе своје сузе миром његовим, и, приносећи срце, и усне и очи, уједно и све своје удове мажући, освећиваше их. М он сам њему самоме, као живу, сагнув се, говораше и истављаше га за молитвеника за минули и за представника к Богу за будући живот свој. Јер, рече, овај је живот варљив и човечје је јестаство трошно, и нико обузет страстима или пороку потчињен неће се никако удостојити, >“ сем једнога Бога. Ово и много друго изговорив као у уши оцу на гробу, и, налив стакленицу часнога мира од светих његових моћију, хотећи даривати самодршну Стефану благослов од очеве благодети, изиђе к браћи и ову утеши, наситив душе њихове празновањем опа и речима духовним, и, дав мир игуману и свима који су били, успе се к ћелији мучања у Кареји.

ГЛАВА ОСМА.

(Св. Сава постаје јеромонах у Св. Гори, а у Солуну архимандрит. Пат између синова Немањиних у Србији. Стефан, вратив се на престо, моли Св. Саву да пренесе моћи очеве у Србију. (Св. Сава то чини. Свечани дочек моћију и Св. Саве. А пречасни прота Дометије, који је назван јерусолимит, ' удостојив се да има благодет божан-

29 'Греба допунити: царства божијега! Јерусолимит — Јерусалимљанин, што се данас по турски каже: хаџија.