Старе српске биографије. Књ. 1

живот светога. САВЕ 159

ственога духа, гледаше душу божанственога Саве плодну врлинама и виђаше дар пророштва на њему откада су од њега били позвани на помен оца његова, када му је он, провидев чудеса од Бога. која ће бити — изливање мира из светих моћију његових, рекао: „Када Бог прослави слугу својега, оца мојега, позваћете ме, доћићу и ја“, па се див– љаше пророштву и вери и слободи овога мужа. И, проричући о обилној благодети која ће на њему бити, овако говораше: да ће бити с многим наставник за богозвање,“ да ће спасти добро душе заблуделих жазлом вере, и да ће речју призвати на ливаду благочашћа,“ и да ће бити милостивна утеха свима тужним. Ради тога га преко мере љубљаху и поштоваху, и када су у сабору седели оци, даваху му место с првима. И ко не би љубио онога кога Бог љубљаше 7 |

Много пута прота, хотећи се благословити од њега, нуђаше га да прими чин свећенства. А он, клонећи се славе, називаше себе недостојним тога, А прота говораше: „Кад бих ја био тако недостојан |“, па, призвав многе другове, једва могаде уверити га. Рече проти: „Воља Господња, оче, нека изврши заповест твоју на нама!“

И, кад дође у свој манастир Хиландар, позван би у Хиландар тадашњи епископ Ериса Николај, који, служећи свету службу с многим свећеницима,. освети Светога за ђакона, а сутрадан га учини јерејем. Потом се утеши“ с браћом и с убогима, и убоги бише обдарени, и епископ и они који су дошли с њим обдарени отидоше својим домовима. А Свети, као новоосвећени, благословив игумана и-браћу и дав свима мир, опет отиде у ћелију мучања у Кареји. А кад дође к проти, као извршив вољу његову, управо божју, хотећи се благословити од њега, прота га пресрете и као сина љубазно дочека, и као од оца се благослови, и, целивајући

5 2 Задржали смо ову реч место описног: да призива к Богу-. 5 8 Благочашће — права вера. = Утешити се — почастити се.