Старе српске биографије. Књ. 1

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ ХМ

брата Стефанова, и позиву Стефанову Св. Сави

да пренесе моћи очеве, у Србију.

Али се тим биографија не завршује, него се

наставља даље причање о чудесима која чини Св. ЧСимеон и после своје смрти, точећи миро из свога тела и раке, исцељујући кљасте и недужне и помажући Стефану у тешким приликама. Управо Стефан прича добар део своје владе, све од одрицања Немањина на престо, па до успеха од 1216., кад је учинио безопасним савез Маџара и Латина против себе. У већини случајева приписује Стеван своје срећне изласке из криза помоћи Св. Симеона. Тако Св. Симеон спасава Стефана, или како он каже своје отачаство, од напада бугарског цара Борила и латинског Јериса Филандра, од одметника Добромира Стреза и од угарског краља Андрије |

пе

Ова биографија, дакле, историјски више задо- |

вољава, иако није исцрпна, иако нема хронологије, иако је сва на легендарној основи. Али, иако је Стефан имао пред собом биографију Савину као углед, којом се у неколико служио и као извором (о болести и смрти Немањиној) он он се није на њу угледао у ономе што је најбоље. Он има много више богословских навода и библијских поређења који, до душе, не прелазе меру и могу се и данас читати. Чини се да његов углед није био толико Св. Сава колико цар Давид, јер има највише навода из псалама, а и што сам каже надахнуто је њиме. Он се као владалац и писац и пореди са Давидом владаоцем и псалмопевцем, те говори о неким својим гресима и страдањима због њих, наравно, више формално, угледајући се на њ. Одмах за њим долазе јеванБеља, апостол Павле и Стари Завет. Он зна и за хришћанске богословске писце (нпр. Јована Климакс, а и његов спис „Лествице“) па чита и апокрифе (живот Св. Василија Новога). Његово је

богословско образовање очевидно било велико.