Старе српске биографије. Књ. 1

ХМ МИЛИВОЈ БАШИЋ

Он нема лепих беседа као Св. Сава, место њих има многе краће молитве и реторске хвале, ' не без лепоте. Цела ХЛХ глава је из самих "хвала Св. Симеону, можда по угледу на акатист Богородичин. Лепа.је и хвала крсту. Он нема драматски живих описа, каошто би могли бити описанке бојеви с непријатељима, али је. зато ипак леп. и оригиналан опис смрти Немањине, опис битке код Пантина, исцељење двојице недужних у Студеници и опис сукоба с угарским краљем Андријом. Мако нема много лепих песничких места, он „има лепих поређења, н. пр. кад охолога Стреза пореди са кедрима који се пркосно у вис подижу, 'али које бура у часу саломи; кад Немању пореди са небопарним орлом, брата Саву са огранком (срца Немањина, или кад говори о дрвету које нас је и упропастило (у рају) и спасло (крст).

Али му је највећи недостатак претерана легендарност, нпр. чуда о точењу мира из моћијуи раке Св. Симеона, о чему Св, Саве нема ни помена. У њега су она разрађено описана, па их одатле после примају, појачавши их, и сви допнији биографи.

Ипак, обиље историјских података, искрена побожна топлина, реторска вештина и лепа библијска поређења претежу над недостацима. Стефан је и претеча чистога националнога духа који ће Теодосије развити. То се види већ из онога места у глави седмој где се говори о истребљењу грчкога имена у Приморју. Е

Дело Стефана Првовенчанога нађено је до данас само у једном рукопису који се налази у Париској Библиотеци. Он је из друге половине ХШ или почетка ХЛМ века. Издао га је П. Ј. Шафарик у поменутом свом делу 1851. и 1873. г. Како препис и штампа нису били најтачнији, многи су поредили рукопис и издање и исправке објављивали (5. Даничић, Н. Дучић, Љ. Стојановић). И ово ће дело изићи у новом тачном издању С. К. Ака-