Старе српске биографије. Књ. 1

ХМ МИЛИВОЈ ВАШИЋ

реченичке конструкције, и пасивна глаголска стања, и глаголске облике који су данас ређе у употреби, али их ипак бива, и ред речи у реченици с предметом напред и глаголом на крају и т. д. То је, додуше, мало рогобатно, али треба видети и познати своју књижевну старину, и по форми, ма колико толико, онако исто каошто поцрнели и. оброњени манастирски зидови и оштећене фреске у њима изазивају у нама осећање пиетета,

"много јаче него рестауровани и поправљени, и ми

их у својој машти допуњујемо и гледамо у првобитној лепоти и свежини њиховој. Само сам ретко кад приступао реконструкцији и другом реду реченичних делова, да не би било неразумљивости.

Још нешто. ја сам задржао многе српско-словенске речи и нисам их хтео преводити, као нпр благородник, благочашће, благоверје, благолепно, велелепно, и тд. Нисам их хтео преводити прво зато што им се у данашњем српском језику не могу наћи потпуни еквиваленти у значењу, а ако би се описивало опет се не би добило оно што треба, а сем тога то су старе српске речи. Кад имамо толику масу туђинских речи и израза, и потребних и непотребних, зашто не бисмо трпели и своје архаизме а на местима где им треба признати право егзистенције2 ја сам задржао речи који су као пра: народне и које могу ући и у речник данашњега српскога језика, нпр. недоумевати се, смилосрдовати се, обајник и тд. Е

Да кажем нешто и о својим тумачењима. И без богословске спреме и немајући у српској богословској књижевности конкордантнога Св. Писма, — странима се врло мало може послужити, а до руских нисам могао доћи — ја сам се латио врло тешкога и заметног посла да у нотама похватам изворе цитатима и другим местима из Св: Писма у биографијама. То ми је одузело много времена, јер сам скоро за сваки цитат морао превртате (Св. Писмо од корице до корице. М тако сам 3: