Старе српске биографије. Књ. 1

СТАРЕ ВИОГРАФИЈЕ | 19

имајући са собом нераздвојну, овде и онде, моју, ако и грешну, молитву.“

А ја, павши ничице на пречасну ногу његову, са сузама говорах: „Многих и великих дарова науживах се од тебе, блажени господине мој Симеоне, па се показах ја, беднии неблагодетни, да се не сећам свега, помешах се са стоком неразумном, и изједначих се с њом, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, испуњен срамом, лишен божје слободе“, осуђен од Бога, оплакан од анђела, бивајући на смех бесовима“, обличаван својом савешћу, посрамљен злим својим делима. МИ пре смрти бивам мртав, и пре Суда сам се осуђујем, пре бескрајње муке собом сам мучен од очајања. Јер тога ради падам к пречасним ногама твојим, клањајући се, не бих ли ја, неисправљени, ради твојих пречасних молитава, добио неко мало олакшање о оном страшном доласку Господа нашега Исуса Христа.“

А кад дође осми дан тога месеца, рече ми: „Чедо моје, пошљи ми по оца духовног и по све часне старпше из Свете Горе да дођу к мени, јер се приближује дан исхода мојега.“ И, пошто се, испуни заповест, дође мноштво црнаца као мирисни цветови који цветају у тој светој пустињи. И, кад дођоше к њему, примише један од другога мир и благослов, и не даде им отићи од себе, говораше им: „Пребудите у мене, док тело моје светим и часним молитвама вашим опојете и погребете.“ А блажени старац од седмога дана, па све до смрти му, не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше светих и пречасних тајни, тела и крви Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.

5 Т. |. не сме да се Богу обраћа. 6 Бес: зли дух, ђаво. ' Све овако о себи говори Св. Сава у духу вере Христове, по којој се подиже онај који себе унижава.