Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

|М Војник. (изнемоглим гласом) И ја исто, друже глади!.......

П Војник. (додаје) и смрти!

Ш Бојник. (мало одређенијим пл 0) Смрт ће ми бити васкрснуће!

ЈУ Војник. Право кажеш, друже глади и смрти!

П Војник. (после мале паузе) А некада»! Ту скоро!....... ___Ш Војник. (додаје)... бејасмо ратни другови! Сад је све прошло......

М Војник. (додаје)... и пропало! И кућа,

и земља...... и Отаџбина!......

ШП Војник. За увек!...... (Спаса нам нема!

[1 Вогник. (застане — јачим гласом) Ре, не!..... Нисмо ми цела Србија, А А она ће се дићи....... она ће васкрснути !.....

[1 Војник. (побожно) Дај, Боже!.....

Ш и Војник. (крсте се) Нека тако буде! (Сви застају и после ових речи побожно дижу своје уморне главе Сунцу, које се рађа. У очима и на лицу види им се нада да бе се речи њихова друга кадтад да обистине)..... Г Војник. (полази напред и примети шатор и ватру)... Ено ватре!... То су наши! Јоши за нас има живота!

=