Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

|

Стари Арнаутин. (гледа га сажаљиво) Не ваљаш, па то ти је!

Милија. (напрегнуто:) Баш... никако...

Стари Арнаутин. .. Да!....

Милија. (замишљен је,... мрачан...)

Стари Арнаутин. (снебивајући се) Питао си ме, па ти и говорим искрено... отворено! За тебе је постеља, лежање а не пешачење и ломљење преко Албавије... За тебе је да имаш одмора... да имаш неге... да ти се носе по-

ћуде.... иначе.....

(У томе се враћају Станоје и Раде са пне ем и стају са стране да чују разговор).

Милија. Иначе р!!.... Смртг!7...

Стари Арнаутин. (тихо) Да!... На њу нећеш дуго да чекаш! (још тише) Смрт ти гледа из очију!

Милија. (Тешко му је. Бори се једно време са самим собом и све више пада у јарост. Скаче са свога места) Велиш смрта!р.... Баш онаг!... Ти ми њу и желиш! (јетко) Ти се и Рт што је она туг!»

Стари Арнаутин. (изненађен је Милијиним речима устаје с места, погледа попут Станоја и

Раде) Али.... (хоће нешто да каже) а