Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

жен одлази уз планину по њеној левој страни. За време потоњег говора Станоја и Раде он се види)

Раде. (Милији) Лези па се одмарај! Заспи и заборави овај сусрет!.....

Станоје. (пришао шатору — Милији, благо) Веруј у Бога а друге не питај! Данас се крећемо, чим Стари Краљ прође, а сутра Немо већ бити у Скадру!

Милија. (леже, увија се у шињел) А после на море.... па за Француску! (тихо — побожно: (Она ће ми вратити моје здравље 212

Станоје. (покрива га поњавом преко главе)

Да, да! Само се умири и одмори........ (тихо-тужним гласом: МИ сањај о мору и о Француској!

(Станоје и Раде подстичу ватру и ћуте).

Раде. (тихо — показујући попут Милије) Сиромах човек! Кад би само издржао!... Ал' овакав какав је тешко да бе и до Скадра доћи!

М (На планини, на десној страни, указују се: Инвалид, Жена и Девојка). = Инвалид. (довикује Старом Арнаутину, који се још види на левој страни планине) Еј!...... Ар-

наут, оре! __Ејн. == 940) =