Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

Радег. Јок! (показује му ближе динар) с Срма!

Млада Арнаутшин. (одбија главом и поново показује на кошуљу)

Станоје. (замислио се за тренутак. Одлучно се раскопчава, дајући шињел и копоран Ради да држи и скида кошуљу са себе. На њему остаје још једна кошуља) На! (пружа је Арнаутину који даје проју и губи се лево).

Станоје. (даје проју Ради) Склони нам је за пут, а у Скадру ће твој сребрни динар више да вреди него ли овде! (блата копоран и шињел).

Раде. (прилази шатору и меће проју под узглавник Чика Станоја)

М

Инвалид. Помаже Бог, браћо! (За њиме долазе Жена и Девојка)

Станоје.

Раде.

„Жена. (рукује се, за њом Девојка) У мало се не изгубисмо!

Инвалид. (сео крај ватре и греје се) Та нашли би смо пут, али овакве ватрице... тешко, Бога ми!

| Бог вам помогао!

О о