Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

болу срце Твоје осећа! Проћи ће све ово,... проћи ће,... (тихо говори Староме Краљу тако да се једно време чује рад око копања гроба — гласно:) Помислите, Величанство, да је то Ваша и наша судбина!

Стари Краљ. Ја имам права, Стари мој друже, да се јадам на Своју будбину, коју сам дочекао. У Француско-Пруском рату био сам рањен и заробљен! Спасао сам се и ропства и смрти, да бих ово дочекао2!2 Борио сам се с пушком у руци за слободу Босне и. Херцеговине! И онда сам био у опасности да погинем, да Ме убију... па... ипак сам остао да ово дочекам2!» ИМ, најзад, сада, у овоме рату, пре једно годину дана, овако стар бејах са Својим војницима у рововима — опет с пушком у руци! Соколио сам их личним присуством на јуриш у победу... али и у смрт. не за Себе, већ за Отаџбину! Па зашто се не нађе непријатељско зрно -- једно једино, које | би учинило крај Моме животу и које би Ме лишило ових мукаг! Погинуо бих као Витез — Краљ а овако2!2.. Без земље, са шаком јада идем у изгнанство да умрем као Краљ Изгнаник! (Дигао се је. Прилази гробу у који је

У |