Стари краљ : драмске слике једног новембарског дана у Албанији 1915-те године.

још из Турског и Бугарског Ратаг!> Била је са мном на Церу и Руднику, сад на Ади Циганлији и у Београду, па да је дам, да је продам»:» (Свечаним гласом: Не.. не!... Ја ћу бос да прегазим снег и лед ових брда, ја ћу. да трпим глад док је у мени снаге и док има. живота, ал пушку не дам!.. Не дам!... Ја верујем, да ће се она, после свега, поново да прослави! Опет као и некад! (У екстази:) Хоће!... Хоће!.. |

Стари Краљ. (Још за време говора Војника био је све узбуђенији. Када је Војник завршио Он, верујући и сам у речи Војника, узима пушку и уздиже је попут неба) Боже, и ја сада у то верујем! (Пољуби пушку и пружа је Војнику, кога загрли и у највећем узбуђењу му говори: Чувај ту светињу, јуначе мој! Твоја пушка сада ти је Твоја

Отаџбина!

(И Стари Краљ и сви остали озарени су овим призором, који им је у овим тешким данима слома био једини зрак насмејаног сунца у Будућности)

185 ==