Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1878

д

— Да ни речи не споменете о ниразу. Нелојте се мргодити! Код људи такве врсте, где нема сумње, ниЈе се тим ни шалити. Ту је ствар сигурна! Један минут пре или после! Њ е м у не беше та изјава особито пријатна и већ је жалио, што се и упуштао, али госпођа Катарина умела је тако да густира, да је на послетку пристао на све. — Све ћу Вам јавити у своје време, — рече.му госпођа Катарина пре растанка, — ослон'те се на мене. III. — Баш сте родитељи без срца, — рече госпођа Катарина њ е з и н ој матери Дафини, кад су седили заједно и пили кару од + 79" II.. -— прави варвари, кад напуштате Вашу ћерку, да вене. Што је не удате већ једаред!? Њ е з и н а мати Дафина накашље се мало и рече: — Хм, знате, молим Вас, право да Вам кажем, овде на селу нема баш никаквих партија, све којекакви сеоски бангалози и паори. Било је истина и господе, али моја ћерка неће да пође баш за сваког шврћу. Хм, у вароши пак нисмо познати. Њезина мати Дафина порумени, и то с тога, што Се •— појетизирала, ;ер до сад није јој запросио ћерку ни квитирани фрајт. Госпођа Катарина знала је то врло добро, па је зато и иочела онако, као бајаги. — Нашла сам Вам партију, — рече затим онако густирајући. — А, ах, ха! —кликне њезина матиДафина, а где је тај младић'? — У нашој вароши, — одговори госпођа Катарина мало поносито, па дода затим име и сталеж му— 0 н је дакле беамтер, — рече њ е з и н а мати Дафина, — а молим, је ли високо у чину ? — Да како! Биће времевом још и у вишем, знате, беамтери аванзују. Иа што има понашање, па рођаке . .. већ, већ, не могу Вам се доста нахвалити. — Е, па нисмо ни ми баш мачији кашаљ, рече успијаући њезина мати Дафина, — моја ћерка добија красан мираз, још красчији аштафирунг а најкраснији благослов. — Он већ није противан, -» речегоспођа Катарина. Истина, још не зна, ко ће му бити жена, али, кад сазна, биће му зацело пријатно, шта више уживаће, биће најсретнији човек на свету. А и Ви ћете се моћи поносити са таквим зетом. •— То је онда међусобан понос, — рече њ е з и на мати Дафина, — јер као што видим, достојни смо једно другог. — Да драга моја, као да их је бирао голуб! Њ е з и н а мати Дафина дозове своју ћерку и саоншти јој ванредни догађај. У мало што није она села од усхићења, јер човека изненади највећма оно, што му се догоди први пут. Па још такви звуци! Као еолова харва, као сиренска песма, орфеова лира и т! д. беху за њу ти звуци. Хтела је у ирви мах да загрли и пољуби стару антиквакулу, госпођу Катарину, али на оштар миг своје матере Дафине уздржи се, те постаде скромна и ноншалантна, бајаги, није јој то првина. Ох жене, жене! IV. 0 н и о н а су пар људи. 0 н фигурира као муж, о н а као жена, сасвим природно. Небо брачног им живота беше за обичан свет „нуно егеда", без икаквог неугодног облач-

ка, али мирни и неутрални посматрачи видили су непогоду из далека. На послетку није ни чудо, јер кад им се погледа иза кулисе њиховог „бракосочетанија", дознаће се, на каквом је моралном и психичном темељу њихов брак. Обе странке су веровале глатким речма госпође Катарине, тим пре, што су имале своје сепаратне намере т. ј. да се обмахну, 0 н је њих држао за богате, они њега, а штовани читаоци знали су најбоље, како им је било око срца и џепа. Да се спреми за сватове, узајмио је о н прилично новаца на велики интерес и био је код њих на селу само једаред, и не обзирући се дуго около себе, само да их не увреди, те да се не разиђу сватови и њему да не измакне из уста тако мастан залогај. Они су пак узели мало „мебла" под кирију, и кад је био код њих, отнравили су она четир сина на други крај села. У варош нису долазили, бојећи се, да не дозна, како распитују за њега, те да га не увреде и да им ћерка не изгуби таквог младожењу са знаменитим рођацима заједно. Иосле сватова довео је он своју младу у квартир и одмах сутра дан почео је из далека да навија на мираз и на „аштафирунг". Она пак, држећи да долази у „богату кућу" видила је на брзо, да је код њега само „фирнис" од богатства, прорачуна у духу, да се неће моћи баш ширити, употреби згодну нрилику, нађе се увређена са његове опомене и јави кући, да су се — преварили у рачуну. Таква је била констелација. Наравно,' како се савестно водили преговори, како се брижљиво контролисале интересоване странке, како је проводаџиница била савестна, није ни чудо, да том узор-браку прети грозно „кораблокрушеније", на велико весеље злурадој публици. Наше младенце већ после четир дана није могао видети заједно ни бледи месец, а кад су се „случајно" са! стали, пребацио је он њојзи но х-пута мираз и аустафирунг а о н а њему високо звање, углађено понашање и разноврсне рођаке. Два месеца након „сјајних" сватова нису били више заједно. Он се мучи, да у „мањим ратама" отплаћује кратак санак о своме богатству. а о н а, — хм, бар јој сад није више нужна гардедама, кад иде по селу. Госпођа Катарина не познаје их више. Они би се развенчали сасвим, али боме, ко ће платити тронгак, јер свака странка има приличан „несалдиран" рачун у џепу, с тога не сме ни једна ни да почне жежен кашу хлади! Коста Ристић,

Мој брат Гојко, Јоште мајка не родила Такога добројка Ка' што роди некад мајка МоЈега брат-Гојка; Он је прим'о и скитнице А са свију страна, Ето то је брат-Гојкова Била једна мана! С пријатељ'ма делио је Јело и одело; „Хуља штеди од свог брата!"