Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1878.

Нешто о конгресу. Лепо ти је видети : Бизмарк у зачељу, А до њега погледај Сву господу вељу; Један другом ласкају, Реч се фина бира, Завили се дивотно У јапунџе мира. Али све бадава Јер ђаво не спава, Испод тога јапунџета Вири нога клета И том ногом ђаво Прави опите; А господа седе Око копите. *) *) Познато је да сто за којим се у Берлину конФерише има Форму копите.

Жинор Лаци. (У јутру, кад устане из мека душека, попије чашу млека, мете руку на срце и стане на прозор, да, се мало дуфтира.)

„Добро јутро комшија Рац, хоћу кажем 8гегВ стани мало, та ми сме своје луде, ја теби продам чизме, ти мени продаш виноград, ми се слажемо као браће. Хе, хе, та знам и ја српска лепа песма, „брат с братом род с родом". Ал ти ваљда на мене расрдила, што сам јуче мало викала. НемоЈ срдиш комшија, ја знам, ти добра хазафи. Иепет, п1еп&т, тебе Јссј твоја з2Гуес(, што ја затворена она добра Милетић; ја нисам крифа, слатка моја комшија. Аг а Јепе роНИка , хоће да нас напујда, једна на друга, да живиме како мачка и миш, — данас ми мачка а ви миш, сутра опет ви миш а ми мачка. — Чула сам и то, чула сам, да су вам испод оно Матица извадили текелина фундаментум, јер би волели да се Матица сруши. 0 зхејгепу комшија, шта ћу кад пет Нгот да ти помогнем. Кад би тела да ме чује оно господин Тиса, ја би њему казала: Тиса, Тиса, ће го$г јаЛ

1еШ1 а 1пгге. — Збогом, комшија, — немој да срдиттт на мане! " Исти Жинор Лаци, (Пред вече, враћајући се из о1уазбкбг-а где су му напунили главу мађарске новине, добро вино и заковани тержекеши.)

1е^уеп, — агаг пе г$ 1е%уеп етћег, с$ак Ма^уаг! — Бежи с пута, гасг Ја1уи, — ово је моја ог$га^; — а зар си ти још ту ?! зар ти тако слушаш, што ти је казала министар Лоњаји ?! (Долазе псовке, које не изгледају тако лепо кад су штампане, као на сокаку кад се разлежу.) Нисам ја знала да је у Новом Саду буна!! Ето сада сам читала у Пештанска ЕИепбг. Јесте, и1еп ис$е ! ни ове куће не стоје сзепс1е$еп све се окреће. Комисаријуш иг\ Ди сте аг 1$1еп аМја те$, тај омладина заљуља је цео ЈЈјугАек ! —■ Ха мораш сврнути еће а кос$таВа баш ми треба још један литар вина. — Шта, кос$таго$ , ти не знаш маћарски! ? аког оАа г>ап агг^аг$а^\ Тако је кад неће Милетића да обесе, — кад неће текелина фундаментум да баце рокоЊа , кад неће уас1 пер да се исели, онда ја морам да се селим. Марча ! дај моја торба, — идем у Адакале!" (С.тедују псовке, од којих су најестетичније: „ ека&а " и „ 1сгет1еИе) и Ал на опште умирење морам рећи, да ће Жинор Лаци сутра кад мете руку на срце п кад му излапе из главе маћарске новине, да ће онда опет стећи своју питому нарав. Јер он не псује цео дан, као неки други, него само онда, кад га навију. За то смо и изабрали њега са сталну фигуру у нашем листу, да нас чешће унтерхалтује. А и друга му браћа (и сам Е1епбг) да се на њега угледе, па бар пре подне да може с њима човек разговарати.