Стармали

4-1

V

ређује

Р. /.

Јовановит .

главни сарадннк: АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ПРВА }У" ј^ОВОМЕ ЈС аду 10. Ј УЛА 1878.

Ј13ДАЈ-Е

штампарија

Д Ј1.

ајевитча

излазак и цену види на завршетку листа.

Р у С К 0 ј (после И свршено је. — Маћијском мером. И потписано злаћеним пером. И прослављено господским пнром. II српка пропаст зове се миром. И црвак нема коме би с' вајк'о. — Хвала ти, хвада, српска немајко! Блажен ко у те наде полаже, Ал даље нек ти Аксаков каже! Из српске крви зараза нпче, А Србин треба томе да кличе!! (Како ће кдицат' те усне бледе На њима само клетве се леде!) Српски су ланци сад мало шири Да кроз њих дакше отров пропири; М а л о су шири ал м н о г о тврђи, Нови су кови на старој хрђи. А ми смо с тебе многима мрски. — Хвала, немајко уздања српских! Блажен ко у те наде полаже Ал даље нек ти Аксаков каже ! Данак је само толико сван'о Да с' види српство раскомадано; Да с' виде ране где су — где несу, Па тамо да се нове нанесу. А ноћ сте разгнат' тол'ко помогли Да не би Срби ни сневат' могли, Рад чега паде ох жртва многа, Санак јединства — живота свога.

дипломацији. берлинског конгреса). Ал ко би с' више, и коме вајк'о? — Хвала ти, хвала, српска немајко ! Блажен ко у те наде полаже Ад даље нек ти Аксаков каже! Ја да ти речем што бих ти рек'о, Не би ме чула, ти си далеко; А ко је ближи само би кдиц'0, Клиц'о — јер то је нама прориц'о: в Да ти не радиш за брата, сина, —" „Да ј' твоја помоћ врбовоклина, —" „Да су ти груди себично стење, ч Да нама није тамо спасење." Ал ту му радост нећу да правим; У себи горке прекоре давим; Горки ми удес ћутат' налаже Ал зато нек ти Аксаков каже! Оскврњен олтар словенског храма, јАл ту бар неманашега срама). — Тврда се вера више не блиста, (Ал наша савест барем је чиста). Но куд то иде, куда ли води? Како л' ће тако семе да роди? Коме л' се свеће издајством пале ? Копа л' се јама само за мале? И.т ће се кајат' и о н и в е ћ и: Свако би Српче могло ти рећи, И рекдо би ти, — ал не помаже. . . . Иа нек ти и то Аксаков каже! 3