Стармали

о.) Горчакову се иризнаје да је своме имену остао веран. А у колико је можда и сувише з а г о рчио, оставља се навољу Србији, ЦрноЈ Гори, Румунији, Босни и Херцеговини, да му кажу: сладакси нам ти наш бранигељу. 4.) Спич се од сада неће више звати Спич, него Ш п и ц, и према томе населиће се самим шпицловима а заоштрљиће се тако, да ће се моћи у свако доба Црној Гори у ребра забости. 5.) Да се не би какова несрећа догодила, Црногорцн се неће смети у мору купати док се најпре не пријаве морском полицајкомисаријату у Будапешти са сведоџбом дали знаду пливати. Па ако докажу да незнаду пливати онда се могу слободно купати. 6.) Француској се даје протекторат над светим местима, а Енглеској над онима која нису света. (Тако је телеграфирано „Хумор. Листима"). 7.) Србији и Црној Гори осигурава се независ(т)ност, т. ј. да им нико неће завидити (јер и нема на чему). Уједно се жали што и они немају какву Безарабију на отмет. 8.) Грчкој се даје изусетно нраво да може протестирати колико јој је год воља. А баш ако би хтела да се туче, — па нека се туче (само кад није пре!) 9.) Бошњацима се даје велика милост. Да их неби ништа потсећало е су били некад турска раја: главна им варош неће се више звати Сарајево, него у почаст генерала ослободитеља им: Филипопол. 10.) Изнаћи ћесе начин да се и Херцеговци сасвим задовоље. Т. ј. ако се нађе да је когод тамо не з адовољан. том ће се дати и оно што не иште, и то толико, да ће му бити и сувише. 11.) Турцима се налаже да се онријатеље са крстом. Зато ће сваки Турчин, кад год седне на ћнлим, морати ноге прекрстити. (Турци се надају да ће ту заповест на опште задовољење испунити моћи). 12.) ТТТто је хтела бити Бугарска добиће два имена: Цистестерија и Транстестрија, јер се Балкан показао да му је најприличније име Т е сте(Iа. У Трнову седиће бугарски ексарх, а тамо где руже цветају турски хоџа. Руси не морају ништа платити што су нрешди преко Балкана, —- то је било све бадава. 13.) А кукавне жртве, праведне жеље, хисторичка права, јединство, гаранције мира, дух времена, св. Стевански уговор, — и друге тричарије, да не би сасвим на празно остаде, добиће таку ћушку (уздуж и попреко) да неће никада заборавити 78-му годину деветнајстога века. Н.В. Све су силе поштену реч задале, да се од ових тринајст пунктова ништа открњити — н е м о ж е. 3. Абуказемова писма. II. Драгк мој „Стармали!" Ти си се родио у врло важно време: у време кад се дају мајалеси и држе конгреси; у време, кад се измишљавају телефони, фонографи и нови порези; кад се тамане кисели краставци, тикве и турске главе

родио си се у време нариске изложбе и футошког вашара; постао си савременик Бизмарка, Хекла и Богдана Кузмановића; гледиш на наочаре као Горчаков и Максим Задрин, појета ; попео си се на столицу исте године кад и папа Лео XIII; појављујеш се двапут у м е с е ц у, а ми смртни само по з е м љ и ходамо; путујеш у једно исто време у најразличније крајеве света: у Сомбор, Руму, Суботицу, Кикинду, Панчево и т. д. (ако т. ј. имаш тамо којег предплатника); једном речи, ти си се родио у важно доба и ностао си од једанпут важна личност и макар што си стар опет си м л а д, и ма да си м а л и, опет си (табак и по) в е л и к и. Иа кад си се родио у тако важно доба и кад си тако славан и огмњен човек постао, ваља да употребиш на своју корист све, што год отмњени и важни људи данашњега доба употребљују. Тако на пример сада сви „нобл" људи иду у и л и џ у, особито ако су ти људи — ж е н е. Мехадија, Бузјаш, Слијач, Глајхенберг, Липик, Карлсбад и т. д., то су данас речи на дневном реду и свака их домаћица има чешће на уму, него своју децу и мужевљеве кошуље, које би требало закрпити, опрати и „испеглати". Ако си озебо са неучешћа српске публике, а ти иди у Мехадију; напротив ако си се угојио од неколико хиљада прегпдатника ено ти Карлсбада — свему томе има лека; ако си усљед силних нереда и злоупотреба у данашњем свету постао нервозан иди у хладно купатило; ако си много крви (и новаца) изгубио иди у Б у з ј а ш; ако си се у овом поквареном свету ошугао и наказао ено ти Л и п и к а и т. д. Само немој да останеш у илиџи тако дуго као „Змај" и „Жижа", јер они се никад ни вратили нису, као год и жена Игњата келнера, која се пре пет година изискада од мужа да иде у Осек на бал, па се до данас још никзд вратила није, нити је овај тражи. Осим илиџе има и других ствари, за којима чезне сваки отмњен човек Тако на прилику у моди је сада неплаћати своје дугове. Знаш ли како је онај кавалер казао : „Ја старе дугове не плаћам!"„А шта радиге са новима" ? запитају га. — „Пустим их да остаре", одговори он врло мирном савешћу. А ти као једини хумориста ваљда ћеш имати још и више вица, кад дође штампар и цртач, поклоне се смерно пред тобом и поднесу своје рачуне. На публику их нећеш моћи унућивати да плати за тебе јер они, који су претплатници, ти су већ своје платили, њих дакле не можеш кривити као виновнике твоје вересије, а који се претилатили нису, ти те и не добивају, немају никакве свезе с тобом, дакле не могу бити ни криви, ако се ти будеш у дуг увалио. Публика је дакле свакојакО невина и опрана, а „пропаст твоја од тебе Израјиљу", ко те је терао да излазиш. Трећа је данашња мода, играње карата. Срећа што си се баш у Новоме Саду родио, те ћеш бар и ту нобл-пасију још мајчиним мдеком усисати. Једна мати, која неће да даде ћерку у вишу женску школу, вели да ће то онда учинити, кад се отвори катедра на тој школи за „фрише фире",и кад се обустави предавање „Кућарства задомаћице".