Стармали

„стармали" број 4. за 1878.

Познати су видеви и грубијанства бечких фијакера и мљетачких гондолијера. Једном виртембержану, којега је одавао швабски дијалекат, рећи ће бечки фијакер при уласку у кола: „Уђите само не бојте се, нема у колима цахерл-прашка против Шваба". Ирев Аб. Н а т п и с и. На једну љубавну Еротику. Бајрон љуби пак и пише, Ал написат' зна; Ретка с', побро, у човека Така. својства два! Критичар. Критичари .... чудне ствари .... Зар ту треба дар; Лепом делу критичари Па си критичар. Филозов. Сјајно доба, грчко доба Пуно старих филозофа! А гле чуда ево сада. Мудраца нам голО б р а д а! Једном појетн, (по мађарском.). Веља је локоћи 3" твојим песмама. Јест'. то тако бива Ди ј' празнина сама. Ј. С.

Деда ео деца. Дођем једног дана кући и затечем моју децу и још неке њиове другове где се играју. На питање: шта раде? одговори ми мој син: „играмо се конгреса." — Е па шта си ми ти на том вашем конгресу? —■ Упитам га ја. — Ја сам председник Бисмарк. — Одговори он. — А зашто баш то? — Е на ја сам, оче, домаћин, а ја сам и предложио да се тога играмо. — А шга си ти, Милане ? — Запитам дете мога једног пријатеља. — Ја сам, чико, Енглез. — Одкуд то опет ? — Јер кажу да мало говорим а више из нотаје вребам. — А ти, Перице: ко си ти ? — Ја сам Горчаков, чико, јер мени много треба, а кажу и да много лагим. — А ко си ти Мито? — Хахаха, ја сам Андрашија. — Па шта се смејеш зато ? — Та имам каде и снуждити се. — А зашто нисте и ону млађу браћу припустили да се и они сиграју, гле како им је жао и неправо! Сви у глас: Они су још мали за сиграње конгреса и они нам овако претстваљају Србију, Црну Гору и Румунију. Црибележио К. К. „Стармали" пзлази 10. и 25. дана у сваком месецу. Годпшња је цена 4 Фор. За Јуни Јули, Август и Септембар 1 ф . 34 новч. — а до краја ове годипе 2 ф . 34 новч. За Србију : Годишње 10 динарч, на четири месеца 18 гроша, а до краја оие године 31 грош чаршијски. ј

Дра . . . и — и још некима. Чудповато хватање наше илустрације у 3-ћем броју! Где би ми честит"г старину Бр. хтели вређати баш у опај ма кад узеемо у обрану наше дојакошне посланике против затрчаног нападања да су сви дојакошњи наши иооланицп дилетанти. Та зар не видиш како је старац лепо нацртан, како ее чуди и ди/зп тој васркној величини која хоће све дојакошње да помрачи! Жалосно је то кад овако јасну илустрацију још морамо тумачити. Има људи за које баш и није први јевронски хумор. цртач Клич. — они би боље разумели кад би им н. пр. „КереФека" што нацртао. Вл. М. Ј. у Б. На Енићу хвала. Имате-ли још што таково? А јубелашу не емо да дамо ту ночаст, да га иримимо баш ни у бубнуотеку. С. Ј..у Беочин. Натписи уђоше. Сентомашки сватови другом ириликом. — Мило нам је што нам на крају нисма јављате. П. Д. у ђали. „Учена Фрајла" — хајде да јој иардОнирамо до друге згоде кад што још смешније буде. Даклем тако велите, ваше муктаџије у договору су са вашим јови алним поштаром, па чече на пошти непрестано, а чим ношта стигне, а они — ако не другче а он да на силу отму „Стармалог' - , иа тек кад га они прочитају онда га иретплатницп добију. — Питате нас шта велимо на то ? Ми велимо да су ваше муктаџије још цвеће и ковиље, јер кад прочитају онн вам лист даду. Ал има их п такових, који ирочитају на у џеп стрпају. А ти преднлатниче рекламирај! М У пеему „кикинђанима" сливена је и ваша несма Што се тиче омашице пера у књизи ,,Дани одмора", тај се грех ! да онрати са простом исправком, у „место: ч е т в р т а заповед,— читај: иета заповед." Не треба ту таки сикиром по глави. Ст. у Н. Н. Мило ће нач бити ако нам се још који иут јавите. (Оно о. бацаним колачима не разумемо, па ваљда зато п не налазимо никакве дОсетке). Наспаоу у Вршац. „Вршачке траље крпити !'■ — херкулески задатак. Наше силе стрепе и при самој помис.жи. На још кад се сетимо шта свет говори, да је у вас обично крива и она партаја коју нсују, и она која нсује. „Гадура" је леиа, алп се не слажемо са тим ,,правоученијем" као да би само лепо лпце могло човека усрећити. а без њега да среће нема. II само зато ас! ас!а. „Мееија". Сад доста о томе. Ми смо нашу дужност учинили. Ућуткали смо за часак иријатељске одношаје, п.а смо и успели толико да смо Ј. .. уверили, е се са оваким програмом и начином не иде од српске стране на дијету. Бар сад још не. Може бити иосле других десет година. Демокриту у Панчево. Изволите нам се јавити кад се мало боље у г нознате са 'рпском граматиком. Онда јамачно нећете нам слати оваке епиграме, као н. нр. „Овде лежу коети моји, Волео би да еу, — твоји." јер кост је у српском језику женска рода, а кости никад не лежу — него л е ж е. Писма п све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Јов. Јовановића у Каменицу (КатеиНг рег Ревег\\ г агс1ет). Предплату нак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. (Кеиза^г.) Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.