Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 4. ЗА 1878.

Из „црвене књиге," Нека нико не мисли, да ће овде бити оддомци из дипломатске такозване „Црвене књиге" или , КогЈ.ђисћга", него имамо ми једну црвену књигу у џепу, па кад чујемо где у бирцузу, на сокаку, у варошкој кући, на путу и т. д. какву добру досетку или приповетчицу, а ми је одмах забедежимо у нашу „црвену књигу" ради стармалачке публике. Није згорег ово бележење, јер поред толике бриге, што их данас човек има, лако заборави на гдекоје ствари, н. пр. лако заборави какву добру шалу и досетку, заборави какву наручбину извршити, порцију платити, кудгод важним послом отићи и т. д , а многи, <>д кога пе можеит иначе ни беле извући, кад се мало у бирцузу накреше, а он ваздан приповеда, па ко би то све утубио, ак<> не забележи. На посао дакле. 1. Један ђак, који је учио лекарске науке и један, што је учио звездарсгво — астрономију — падну на испиту. Расрде се на то, а и видећи да неће никад испита положити, договоре се, да иду у Босну, те да тамо терају свој занат, тамо се баш слабо гледи на диплому. Дошав у Босну сврну у једну кућу и замоле домаћина, да их прими ону ноћ на конак. Домаћин их лепо дочека, даде им вечерати и за тим легну сви да спавају. Око неко доба ноћи, почне домаћпново дете плакати и дрекати, јер му је позлило у стомаку и мучило га. Домаћин пошље старијега сина на таван да донесе паприке. Кад је син донео паприке домаћин је измрви и даде детету да попије, на што се дете одмах смири и засни. Пред зору викне домаћин свога сина и рећи ће му: „Иди Јанко на поље, види хоће л' бити кише". Јанко се врати велећи да кише бити неће. „А од куд ти то знаш?" запита га отац. „Наш магарац се окренуо истоку." — Кад су наиш ђаци поустајали, захвале домаћину и оду даље; уз пут ће један ре1>и оном другоме : „Ајдемо ми брајко кући, јер кад се овде болести паприком лече, и кад су овде магарци астрономи — нема ту леба за нас!" 2. Купила домаћица три кила меса за паприкаша имала је гостију, па да их мало угости. Месо остави у кујни на орману и оде у собу. Кад се врати опет у кујну, јест, ал' меса нема, него на орману седи мирно кућевни мачак и чини се невешт. Сумња паде таки на њега, да је ои месо појео. „Добро — вели домаћица — сад ћемо се уверити је ли мачак месо појео; ако је он појео, он мора бити три киле тежи, дакле да га измеримо!" И донеше кантар, те да измере мачка мачак је био тежак управо три киле. „Но, рече домаћица, терет износи управо три киле, месо је даклем ту, али сад је опет питање д и ј е м ачак?" - И тако су по целој кући тражили ди је мачак (јер онај што је на кантару био, то су по њиховом сваћању оне три киле меса), Аб. 0 грубијанству. (С в р ш е т а к, али не грубијанетва, него овога чланка.) Грубијанство се меље и по пределима земље. Што је северније, тим су краћи изрази, тим грубији, а што јуж-

није, тим су учтивији људи, иа и животиње. Арапски коњ и мачка из Ангоре уљуднији су него на ирилику шотланско псето или северна мачка. Међу јужним народима Талијани су најучтивији. Запитај којег где је ова или она улица или кућа, он ће сав свој посао оставити и одвести те тамо. А ево шта је мени пасирало у северу, и то у Холштајну, „Водили овај пут у Дистерброк?" запитам једног мимопролазећег учтивим гласом. „Не води" одговори он грубо и оде даље и не жалећи ме, што се на кривом путу налажах и што се на њега обратих, јер 060^ је жалосно било. У Мљетцима ме је изненадила једном киша, ја хтедох огрнути мој огртач, а неки непознат ми човек прихвати огртач и поможе ми га навући. Тако исто ми се десило и у Берлину, један учтив непознат ми човек, кад сам полазио из позоришта, поможе ми се огрнути, али доцније сам нриметео, да ми је из огртача нестало мараме и тубакере; у Берлину су дакле само лопови учтиви људи. Касири, портири, поштански чиновници, кондуктери на жељезницама, који су иначе пријатни и учтиви људи и доброга васнитања, постају додиром са публиком, која непрестано запиткује, ненрестано се љути и сумња, непрестано, брбља — тиме они постану напослетку грубијани. Једном сам стајао на каси једне жељезничке станице на којој обично није било много путника — јер на којој има много путника, ту чиновници немају времена да буду грубијани. Једна старија госпа заиште карту другога места до станице Н. — „Девет форината и 80 новчића" чуло се иза заграде благајникове и у руци касиревој опази се зелона карта. Госпа стане бројати заискану своту, но ветар однесе јој неколико банака, што касир подигне и урачуна јој; за тим затвори касир прозор, јер већ није било више нутника, па да не би промаја ишла на њега. Мало час врати се госпа и куца му на прозор. Касир отвори. „Смем ли и моје псето повести у купону?" запита путница кроз нос. „Не смете. има натраг за псе одељак", одговори чиновник нешто оштрије и залупи прозор. „Али морам, моје је псето мртво, те га могу зар задржати код себе?" дода госпа жалостивим гласом. „Није него!" одговори љутито чиновник, „шта вам иада на памет, цркнуто нсето носити, шта би други путници рекли V" избациће чиновник и залупи ће нрозором, да се и госпа поплашила. Али се наскоро опорави од страха и опет куцне на прозор. Подуже је чекала напослетку касир отвори с речма: „Шта је онет сада? Зар ви мислите да ја немам друга посла, него вам сто пута отваризати прозор?" и хтеде опет да залупи, али госпа подметне своју руку под прозор и рећи ће: „Али моје сирото псетанце, тако је лепо препарирано и исиуњено као кад је било живо, мислите сад ће проговорити!" — „Па што одмах не кажете, ако немају други путници ништа против, а ви га нонесите", рече касир и последњи пут затвори прозор. Овде се мора касиру опростити, што је љутит био. „Има и привиднога грубијанства. У Кашави се приповеда, како је неки путник на жељезници при поласку запитао неког пријагеља: „Куда тако ?" — „Шмекс!" одговори овај. — „Ала је тај грубијан!" помислиће когод, ко не зна да је Шмекс дражесно купатило у Татри, камо се поред Кашаве жељезницом иде.