Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 4. ЗА 1878.

Једукалички роб, (Од 31. Јоклјн-а) (Продужење.) Ту је доиао и поп А.тапасије: кли како се он сам радије називао: кнез ђорђе Хмјелницки. Он се није могао потужити да у Једикули нису поступали с њиме онако, као и са другим претендентима престола. Имао је собу за себе. где је био неограничен владалац. баш као и султан или цар. Онај свет, који је он ту себи стварао, био је његов сав: нико га није узнемиравао V њему. А робови нису никада самосами: уз њих су њихови снови. А из снова може да буде што год хоћеш и зажелиш. Атанасије промахнитао је све фантазије својих вручичних снова. Час га је снашла грозница величања. Кад би он заиста био владар: све би своје људе посадио на коње, па би покорио све народе који иду пешке: салио би толику тонурину, којом би могао једним метком ма који град оборити; саградио би покретне куле, којима би бедеме опсађивао: своју гарду обукао би у гвоздене ианцире, да им не може наудити никоје оружје. А он сам оберучке би се био у биткама, као што је чинио и отац му, војвода Богдан; у једној руци са мачем а у другој са убојном бардом. Па онда би се начинио краљем, на гла?и би носио круну од бисера а владике би га морале у руку љубити. уместо подноге била би му леђа суседних владара. Колико је широка света свуда би дрхтали од имена његова и просипали би пред његово престоље харач и гомиле злата. (Беаше гомила шљунака пред његовим асурннм креветом. којима се његов нретомак у овој соби играо рата.) Па кад би већ имао толико небројена блага, какву би палату онда саградио! Колике још нико на свету не има. Да јој куле допиру до облака; а на коњу да се може пењати по нужастим стубама; патоси би били сребром заливени, а сводови златом искићепи, на вратима стражарили би златни лавови. Он би на коњу јахао из једне одаје у другу, а кад би славу славио и госте частио у зачељу већ би вечерали кад би за истим сголом на другом крају тек ручати почели. (Садања му соба беше управо три корака дуга уздуж и нопреко.) Па како би се оида благовало! (Сад долажаху гладо— и жеђоморни снови). Читаве, целокупне срне печене, заједно са роговима на глави; куле и градови од марципана и других колача, читави пластови шећерлема; шећерних бадема читаве камаре; судих смокава оног часа са дрвета узабраних; на оних златних јабука, које је један пут само јео, после им је само љуске налазио. Па онда вина у чутурама и у мешинама! Слатка вина, јечмена вина разна и многа вина! Вина којега никада није доста. Вина које те само нуди да га пијеш, које жеђ гаси. које жеђ пали, и тако му никада краја нема , као змији кад зубима рен свој захвати. Вина, које од три дана и три ноћи један кратак дан начини. (На столу му беаше комад црна круха и крчаг воде.) Па онда га нодузеше снови миља, слатки привиди бајних вилинских слика. Да је он краљ: покунио би све ленотице покорених народа, и нлавојке. и гаравуше, и смеђојке и оне са црвеном косом, — пак онда — свима б 1 ; посекао косе, од њих би направио меке душеке, на душеке би легао, а загрлио би најленшу лепотицу, бајну Цитбару,

па док би се они надметали ко ће коме пре исисати дунгу кроз уста, донде би ошишане'ленотице љубиле им и ноге и руке. (А нак љубиле су га големе босфорске мухе, од којих су се црнили зидови одаје му.) Промене ради наиђоше на њ снови освете . тиранијске сласти, сатирско беснило. Неброј лешина, море од крви: то му беше жеђ и глад. Да побаца све лепотице у море, па да ужива у њиховом самртном лелеку. Па би онда обојадисао море да буде црвено, а од крви својих злотвора, који су се дигли нрогив њега, ко.ји га овде робом држе, који га пате глађу и другим невољама, који му отеше власт, који му не даду његову звручницу — од њиових глава правио би пирамиду, а на врх метуо би главу онога ар химандрита, који га је дететом изнео из кијовске битке, који га је одхранио, посинио, узетио. Што је то урадио? Па онда би заналио, у иенео кренуо целе вароши, које заслужују освете његове. Ал напокон једном и догодило се што је у лудилу своме сневао, — видео је својим живим очима. Једне ноћи ири лепој месечини побацали су до три стотине девојака у Босфор. То беху блуднице, које не хотеше послушати заповед, не хотеше нокрити свога лица фераџом. — Није прошло неколико дана а подигоше и пирамиду од посечених глава у трећој авлији Једикуле, која се звала „лубањска авлија". Атанасије је видео преко бедема ту пирамиду, видео је главе како су у њега зверале. Те ноћи испунила му се и та жеља, видео је како горе један део Стамбула где је нека побуна букнула. Па кад му се већ неки снови почеше испуњавати, што се не би могли испунити и други ? — Па и сви ? IV. На прозору његовог аришта биле су и гвоздене шипке, толико иростране, да је могао кроз њи нромолити главу кад је хтео да се обазре по беломе свету али и толико уске да му цела тела не пропуштаху, да не може умаћи у тај бели свет. Атанасије држао је по вас дан главу своју иромољену кроз оте шипке баш као да би била каква архитектска цирада, па је гледао лађе које пловљаху по Босфору и читао им је имена, како се која зове. Све лађе имађаху имена грчких и римских светаца. Која се звала именом из поганске митологије, та је лађа била гуеарска. Ал наједаред десило се нешто са чега је изгубио вољу гледати кроз прозор. Султан је цео пољски конзулат дао затворити у Једикулу, а тај је састајао из неки преко две стотине чланова. Неки од ове пољске господе имали су и децу, а деца та су им била затворена у другој кули, и ту су децу нуштали сваки дан да се сиграју у „дечијој авлији", а баш у ту авлију гледао је Атанасијев прозор. Ова затворена деца богатих родигеља имала су при себи и новаца; тога ради изаслао је један чауш своју слушкињу под кулину капију са разним посластицама, шербетом и иним ђаконијама, и то су затворена деца по скупе новце куповала. Па онда, кад су већ све друге игре обређали, купили су са земље камичке и бацали су их у опкладу, који ће погодити ону главу, што тамо горе вири кроз гвоздене шипке ? Ни на то се Атанасије не би баш тако јако жестио, као што се жестио због тога, што је чаушова слушкиња баш под његовим прозором појала неке православне црквене песме; мора да је гркиња, — а ово га је љутило не само