Стармали

42 „стармали"

К 0 Е И Ц е. Гопчевић пишући о Боени запе и за Мостар па вели, да у Мостару има 15—20.000 становника, од тих су две трећине, „Моћашесћшег", једна нетина „Стесћеп", једна осмина „КаЉоНкеп", аостало су „Јис1еп ипс! /ј^еииег",Штета што у Мостару нема ама б а ш н и једногСрбина, да нам бар каже, ко је то Србе тако наједаред нојео, све до мрве. Сва радња берлинскога конгреса изићи ће скупљена у једној „жутој књизи". Боја је веома сретно изабрана. Бар ће од сада не само раја него и други свет, — не само данашње већ и доцније време, кад поглед баци на когрес моћи му рећи : „еав си ми жут!" Мени је некада рекао министар Трефор: да се манем новина и нодлиетака. То се не може трпити, — јер професор има друга посла. — Е ал то је било здраво давно, — онда још није постојала у Н. Саду државна гимназија нити њојзи на челу директор Франкл (уредник: „ХЈјуМека".) А. Сандић.

Е рајо, рајо, босанека рајо, до еада ете ви били наши гоети. А ево садаје дошло време да будемо ми ваши — домаћини ! Ф и—ћ.

А куда ћеш ти? запитаху једног лиферанта, који је касао за војском. Лиферант одговори пола српски пола немачки: трбухом за бродом. (Јест јест за Бродом и за Градишком.) Темишварски Гласник зове нар. позориште недоношчетом, које пије срч из костију народа. (А како се зове оно недоношче које пије ерч из костију Карађорђевићеве нриваткаее ?) Ко је до сада био п о еланик, тај од еада треба да буде део сланик, и то још пун атичке соли (јер на паприку имају други нривилегијј^, То је малер штокоран у Мађара значи: рано, а код Турака Је већ д о ц к а н.

Један браца хтео да поутеши Бошњаке, али нијезнао добро ерпски, па им рече: ,,Та небојте се ви нас, ми емо ваши к о м ш и ј а ц и!

Ја кад год чујем ту реч: изборни ерез, увек помислим, а би-ли то могло бити да се не срезује, већда се пусти онако на род. Један винограџија. У Србији је ношта нанредно тачна. Свако писмо стигне рекоман-дирато.

Енглези услед најновијег добитка не знаду шта ће да почну са Кипром. — А ми услед најновијега губитка не знамо пгга ћемо да почнемо без Кипре. Српска Јерархија.

број 4. за 1878.

Ја нисам за деобу турске, — ја сам за граблење. Д'Израјели. А. Ја волем рат. Б. А зашто ? А. Јер после њега долази мир. Б. Даклем ти си велики нријатељ мира ? А. Да I видиш баш нисам велики пријатељ мира. Б. А зашто? А. Јер поеле мира долази рат

У стара времена тешили су угњетене народе са обећаним земљама, — а еада пх теше еа необећаним гоетима. А. зашто нема у извесним државама и министра кривде. Б. А нашто, — кад је ту министар правде!

Кад су питали Стевана Јанковића, (кога је др. Полит у тамнипи заборавности пронашао и одатле избарио ), — зашто баш он тако жестоко ради против Полита; он је одговорио: кад бих ја сад гласао на Полита, могло би се мислити да ја то из благодарности чиним. А то мој карактер не би могао поднети. — Даклем још има челичних карактера!! За време турско-руска рата, Руси су 10 милиона пути пукли из пушака, а 234.502 пута из топова Тако веле они који су бројали. — 0 за дивно чудо, — и само су једанпут омашили цел — и то баш у Берлину.

Досад смо већ више пуги чули од Т. Гласника како је данашња српска влада љубитељ мрака. Они то само тврде али не уму и да докажу, — ајде да им Стармали помогне. — Куд ћеш већа доказа за њихово мракољубије, него то, што се под истом владом укинуо данак — (али онај који су Турцима илаћали).

У пронем ја још ни сада не верујем да ће ее икада сунце родити из С в и њ и ц е.

(Н. Н) Наполеончић IV. хоће да се жени. — Сиромашак! — На тај начин ее не долази до владе! Министар Браћано изврнувши се с колима пао је на главу. Па то се догађа и другим министрима!

Више пута се догађало да се овај или онај потентат одрекао престола у корист своме сину. А зашто то ни један не уради у корист своме народу! На матуритетсприфунгу, ђак. Та се варош звала Ка^ртагена. Професор. Ви би боље радили да ову варош не сербизирате, већ да је кажете онако како се заиста звала, т. ј. Картаго. ђак. А зашто баш ја! II р о ф е с о р. Па ће те онда боље утубити да сваки који се карта остаје г о.