Стармали

, СТАРМАЛИ" ЕРОЈ 4. ЗА 1878.

41

ЕХЕМР1А ТКАНТЈ1ТТ.

Телеграфски де-пешке. Из шајкашког вилајета. Наше иопе овако су гдасале: „Стра ' — а Еомпспја је морала оно друго да допунп (— тимировић). Из босанског баталијона. Овде сада вшие нема ни православних, ни католика, ни мухамеданаца, — јер су сада сви протестанти. X. Л. Са шајкашког мегдана. Од Тодора нема више ни говора. Живио избрани Полит! Утешите владику и Чакру (који је рекао да то жив неће дочекатп). Из Дебрецина. Избори теку као масни. Све клизи. — II то тако јако клизи да је Тиса већ пао. Из благодјејанија. Ономад завирим у карловачко благодјејаније, и видим на столу ван^дно црн хлеб. А зар ви благодјејанцима тако црн хлеб дајете? Запитам надзорника. Одговори ми: Хлеб је наш иначе мало бељи, али знате сад смо-у жалости за иокојним господином архимандритом ковиљским и због тога је тако црн.

Зачуђеи анђо. Зачудио с' горе Анђо рајска мира, Који тамо разне Жеље регистрира: „Но, на земљи мора Да је брука веља! Јер још досад не чух 'вако лудих жеља н. пр. ' И з б а в и н а с , б о ж е, 0д избавитеља!" Закашњено (Још од коигреса). Чудна је то задруга, — чудне су то ствари,. Где имају гласа и неашшонари ! А многи акционар празну шаку гледа Макар да је велика Турска —с!л ујс!е п с!а. (Н. Е.) Ж з ј а в* а, Ономад смо читали да је кроз Сисак пут Старе Градишке провежено 14 кола пуних шарпије. — Ако је та шарпија нама намењена, ми понизно изјављујемо, да наше ране не требају шариије, него сасвии друга лека. Бошњаци'