Стармали

54

Шетња по Новом Саду, IV. У Новоме Саду обави се избор посланика за угарски сабор сретно и без шајкашких попова. без содгабирова, без тробојних барјака, без разбијања глава и без оних гласова, који су са својим госама заједно „хитним послом" отишли из Новог Сада, те не могоше гласати за српског кандидата, а за противничког да гласају, билО би их срамота од савременика и потомака својих. Један је од тих негласача, као што чујемо, морао отићи хитно у виноград да плаши чворке, те је онде цели дан вртио чегртаљку; други је отишао у Мајур да кошта вина, јер ће моратн на јесен купити по акова, кад стане сина жеиити; трећи је хитио отпутовао у Фугог на печену рибу и добар шилер; четврти је отишао на салаш, јер коњп нису могли без њега да врше; петн није могао тај дан гласати, јер је ону ноћ пред гласање лумповао, те промукнуо, дакле и з г у б и о г л а с; шести је остао код куће, јер је морао садити квочку; седми је кНдао траву „хоћу — нећу", па је нзишло, да не треба да гласа; осми није гласа свог никОме хтео дати, јер треба и њему; деветк је морао отићи у каћки рит, да прави карабе; десети није хтео да г.таса, јер је и онако спгуран био, да ће Т. X. бити изабран за посланика (т. ј. Тона Хаџић или Теодор Хпрш). Ти л.уди, што нису хтели пикоме свога гласа дати. имају сад бар свој добар глас у народу и благоСиљаће их потомци, а савременици славити и хвалити. Други српски бирачи још су свесније радили, они дадоше свој глас протпвничком кандидату, а не хтедоше Тони Хаџићу, а то све из љубави према Тони лично, и према Србима уопште. Они врло добро знају. да је Тона Хаџић нуждан у „Матици српској" као кора хлеба. те не хтедоше избором, његовим за посланика, да га отстрањују од тога просветног завода; осим тога они знају врло добро, да је посланнчки посао скопчан са путним н другим шграпацима, да ту има секатуре и једа, а то све није за Тону, који је човек нежан и благ. Онн пак бирачи, Срби које су грађани српски пре кратког времена изабрали за варошке чиновнике, ималн су још и јачег узрока, да гласају за несрпског кандидата: јер они су Несрбима благодариошћу обвезани. што су и ови за њих били, да добију зваиија; истина, Несрби су у мањинн били, па не бп ни могли друкчпје чинити, али је тек лепо од њих и треба им бити благодаран. А после шест година, кад дође нова рештаурација, Срби ће опет за њих гласати, јер Срби нису злоиамтила. Што се тиче других избора, најинтересантнији је шајкашки. Шајкашки батаљон почео се сад сасвим батаљ ити одкако су онде бирократе, и то солгабирократе овладале. Алп не дао им бог области. Српска свест у белој кошуљи и сиромашном гуњцу. надјачала је п расточила мрак у црној мантији и црвеном појасу. Шајвашки попови су посвирали, ал' су морали свирале и за појас заден^ди. Кажу да их је

било на ђурђевачкој конференцији до триста особа, а пословица веди: „Ако ће и трпста без нопа н ишта!" Но видимо сада, да ни с иоповима нису могли ништа пзрадити. Нека нам опрости благонаклони читадац, што смо у овој шетњи по Новом Саду нравили мало ландпартију у Шајкашку, те их уморилп и одвели далеко од новосадских симиџпја. што кад ваде лебац нз фуруне лопатом мимопролазећима главе разбијају и ребра намештају; далеко од катранских буради пред дућанима, шгго пролазећнма „штуцерима" беле чакшире каљају; далеко од празних сандука, који су нред трговинама као градови понамештани на сред пијаце, те се коњи плаше и краве кад иду из поља разбегавају, нека нам опросте, што смо их одвелн далеко од лебарског сокака где се мирно и спокојно може да спава, јер солдати у три сахата ујутру с-а тридесет н пет добоша онуда на екзецир пролазе; далеко од иовосадске агенције, где је таква прашина као оно хлумска магда због које је Бенедек на Краљевом Грацу онако страдао; напослетку, далеко од вароши, у којој има пет цркви, а ни једне предике н т. д. Али ми ћемо се други пут опет вратити у Нор Сад, у којем сада осим друге беде има још и нов беда п секатура — ,. С т а р м а л и". Аб. Теша и Неша. Теша. Је си л' читао Нешо у „Јавору" разлику из међу „Бачке банке" и „Морицове кафаие" V Неша. Јесам. Т е ш а. Па како ти се донада? Неша. Врло добро: ал' још боље ми се доиада човекољубље Морицово. што видим како хоће да даде прилику акцијонарима „бачке банке' ; . да на његовој „банци'надокнаде оно. што су ксд покојне „Бачке банке" изгубили Ј. Г. П а с т и р. У „Застави" читамо ономад (бр. 125.) како је иоп Кортеш Нсаковић приликом изборб у Шајкашкој рекао бирачима, да је он пастпр и да „овце треба за пасти ром да иду". (Ко^аћепе, да е њим заједно гласају за Стратимировића). Ово је за нас сасвим нешто ново: Ми никад нисмо видели. да овци иду за пастиром, него пастир кде за овцима. а онај. што за њим овци иду, зове се друкчије. Ђ- с Ж и в и о! Један наглув странац дотрчи ономад као без душе на новосадску иолицију и приповеди онде, како је он овај час срео на пијаци гомиле људи. где весело ускличу: „Ж ивио ХаџиЛоја!" А то је издајнички таквом човеку клнцати „живио". Полиција се таки пожури, да види шта је. Наш наглуви странац није добро чуо. Гомила света бејаху бирадин после избора клицаху: „Живио Хаџжћ. Тона!" Аб.