Стармали
..СТАРМАЛИ'* БРОЈ 5. 8А 1878.
Из мЦрвене књиге", 3. Ко ће од сад краве чувати ? — Умрво кравар у селу. Жена је кукала и запевала. Вратив се с гробља кући нарицала је над сваком ствари, која је нокојникова била. Наиђе на иослетку за врати на буџу говедарову, те се пљесне рукама и стаде запевати: „ А ј а о, б у џ о, к о ћ е о д с а д к р а в е ч у в а т и! ? 4. Зашто је турска сабља крива? запита један пријатељ другог. Овај је дуго мислио, ал није могао баш прави узрок да погоди. Најпосле ће му онај разрешити загонетку: „Тачовече божиј, за то, ј е рсу корице криве,пакдаје сабља права, не би мог.та ући. 5. Нарастао је. — Имала жена малог малечког мужа, па је све молила бога, да јој порасте. Дуг.> се она тако молила богу, кад ал' једне ноћи иовиче муж: „Жено, устај пали свећу, ево бог ти је услишао молбу — нарастао сам, јер осећам да ми је кревет кратак: упрво сам г.тавом у даску, а и ноге су ми управо до даске." Жена скочи радосно и запали свећу: а оно муж се у сну преврнуо, те лежи попреко укрев е т у. ^Јеси видио !! — После жаба.1,ског вашара састане се комшија са комшијом пред кућом. „Богме Совро, тебе онај Мађар јуче на вашару добро излемо. Ал' није да те је воштио, него све пуца!" — „Иди збогом — одговори Совра — нисам ја ни био на вашару; парасп ти тога дивана, ни видио нисам вашара!" На то ће комшија продужити: ,,Ал' кад си ти носле отео од њега батину, па стао њега мазати, таки се прућио Мађар колико је дуг, а ти воштац по њему !" — ,, Ј е с и в и д и о!" избаци Совра ионосито намигнувши левим оком. 7. К'о бачин кајиш. — Дошла прија у варош у дућан да назари. Ту је и Бача дошао с њом. Било је већ доцкан у јесен, а прија боса, ноге јој од зиме поцрвениле. Запитаће прија трговца: „Имате л' свиле к"о нога (т. ј. црвене) па да се прелива к'о бачин кајиш?" (а Бача скине кајиш па на тезгу.) 8. Бољи кон>. — Нудио пријатељ пријатељу свога коња, да некуд отиде. „Е отићу ја пре пешке, него на твом рђавом коњу", одговори овај. „Дакле ти си бољи коњ, него мо.ј", приметиће пријатељ. 9 Острагуше. Дошао војник рањен кући. Један га пријатељ запита: А бога ти Јово, како је то, да си баш остраг у леђа рањен, а не напред? — Та знаш, непријатељ је пуцо из остра гуше ; одговори Јова. Аб,
Мајсторски план,
Уши дуварова Андрашијева спаваће собе чуде су пре месец два дана око поноћи најпре неко немирно преметање, а кад се то утишало. онда су разбирале ове речи: „Ха, — тако ће бити најбоље! Ја ћу ући у Босну (т. ј. војска ће ући, — а ја ћу остати код куће); кад уђем у Босну или ће ми се противити Срби, или Мухамеданци. Ако ми се успротиве Срби: ја ћу казати, ето то су бунтовнпци, њи треба уз дувар, а Мухамедаицима треба пустити на подицу. — Али ако се Мухамеданци уснротиве, а Срби прекрсте руке и слегиу раменима. Шта ћу онда? — Онда ћу казати. Ето, метуо сам вас на пробу, да видим ко је ирави пријатељ ове земље. Ко ће устати да је брани. ) стали су Мухамеданци. Даклем њихово је право јаче, онп нек Србе издајнике и од сад под мојом заштитом
тлаче.
Хахаха! — Мудар ди сам ја
? "
— — — Е т0 то су чуле уши дуварова Андраншјеве спаваће собе. — То је јамачно Андрашија само у сну говорио и зато нема никакве подитичнважности. Али као бунцање заслужује да га бар Старе мади прибележи. Исајиа.
Гаја и Паја,
И дувар има уши. И Андрашијева спаваћа соба има своје дуварове.
Г а ј а. Даклем у Кулпину сретно избор прошао ! Паја. А да како си ти мислио ? Знаш поп Никола када дуне, да се тресе опда дрвље и камење. Гаја. А јели било што алвалука? * Паја. Да видиш слабо. Нешто мало земичака и по која чашица мученице, — а друго ништа, Гаја. А јели било што хонацупа на кулпинској долини ? Паја. Није ни могло бити. јер је неки несташко нре неки дан п. Велимиру пробушио гајде. Гаја. А зар је он вештак у гајдама? II а ј а, Биртиоз. Гаја. А јели такав вештак и у типику. Паја. То ^е знати г. прота. Гаја. А -есу-ли Словади у избору учеетвовали? II а ј а. Баш ни м р в е. Г а ј а. А је-ли дуго трајало V II а ј а. Све до супе готово. Г а ј а. А је-ли ко што зуцнуо V IIај а. Чика Штева из Кисача разбару сио се, па је рекао Србима нешто словачки (а Словацима је ваљда хтео што српски рећи. — али Словака није било). Него је н. Пера нешто српски говорио, али нисам разумео, глас му је био нешто „ајншлогован", а баш ниеам могао до њега ни доћи, јер ми се очи засенише од голема црвена појаса, — горње аљине није имао. Г а ј а. А како се свештенство владало ? II а ј а. Красота. Мирно. Сви ко један. Гаме уз раме. Уста им се нису златила, али се блистала. Г а ј а. Но. така лака избора још није било ! А вајкали се ко ? П а ј а. Вајка се министар Тиса. што за тај срез и за ту лакоћу није пре знао. *) ј *) Допиеник нао је молио,да му имена не потпишемо. јер ће га п. Никола „потурчнш" (А у којој је бнгосдовнјв то налчи?)