Стармали

70 „ старма.ти" број 6. за 1878.

Из „Црвене књиге." * 10 Ди је магарац? — Један школски управитељ страгано је секирао учитеља, кад је дошао у школу. Учитељ науми, да му се освети. Једаред, кад ће директор доћи, скине он са зида таблу са сликама, и то баш ону, на којој је био магарац, те ту таблу обеси на зид управо спрам столице, где ће директор седити. Еад директор дође у школу и посади се на своје место, предузеће учитељ да пита децу из науке о животињама. „Кажите ми децо, ди је лав?" Деца сва пруже руке на слику на зиду, ди је лав био. „А ди је папагај?" Опет деца попружају руке на дотичну слику. „А ди је магарац?" запита учитељ даље. Сва децаупру прсту господинадиректора, т. ј. у слику, која му је за главом висила. 11. У шкоди. — Један оштроумни и логично мислећи учитељ, зада оваки рачун детету: „Кад твој отац купи 40 диња, а ти узмеш па поједеш 25, колико још остаје?" 12. Грци. — Возио кочијаш свога господара некуд, па су путем политизирали. Разговор дође на Грке. Па колико има ти Грка? запитаће кочијаш. „Има их у данашњој Грчко.ј на милијон и по", одговори господар. „Хау, па имали сваки тај Грк свој дућ ан? 13. * Познат му је. — У револуцији 1848. г. уђе Србијанац један у неку пусту кућу. Собе су биле лепо намештене, а људи се разбегали. У једној соби бејаше велико огледало. Србијанац из Шумадије — веле није никад свога века видео огледала, нити је знао шта је то. Кад опази себе у огледалу помисли да је оно други човек, те ће му рећи: „Хеј, брате, та ти си ми познат, само не могу да се сетим из које си нахије!" 14. Диктандо. — Диктирао учитељ деци приче из светога писма ради вежбања у писању. Диктира ии оно Соломуново: „Лењивче, иди к мраву, види како он ради, пак ради и ти онако, и буди мудрији од њега." Једно ђаче је то овако написало: „Лењивче, и д и к в р а г у, види како он ради, п а к р а д и и ти онако, и буди мудрији од њега. Аб. Руковање, (по немлчком). Први пут се из очиног двора Младић ено отиснути мора, И по свету леденом се вити А све мило своје оставити. Грли мајка мило своје двеће Мислиш никад пустити га не ће. Отац му је само руку дао II у очи оштро погледао. Стисак руке родитељске каже: „Иди, сине, дужност ти налаже"!

Два се друга растављају мила Које ј" једна тежње сјединила; Једним духом задахнута оба Млађано су провађали доба, Бесшом, речма, шго су узносила Да остваре сад су наумили. Друг је другу само руку дао И у очи оштро ногледао, Стисак руке пријатељске збори: „Плам у срцу не дај да изгори"! Стоје двоје сред зелена гаја С пун ма грудма слатких осећаја, Та светској се склонише галами У самоћу жеља их одмами. Што им срце све то јаче бије Тајни узрок у њему се крије. И пре нег су речи нолетиле Већ су руке склопљене им биле. Овај благи стисак руке вели : „Смрт јединанас ће да раздели"! Трудан живот препун уздисања, Препун борбе ал' и радовања Сад свршава, на самрти лежи Већ последњи тренутак му бежи. Сада пружи слабу руку њојзи Сапутници премилој својојзи, Та по стазам' и срећа и туга Она њему беше верна друга. Смис'о ј' тога стиска слабачкога: „Ох, хвала ти, звездо, жића мога'. Д. Прерадовић. — В.

Сведоџба. Само кад би хтели мене да питају, ја би таки посведочио и доказао да Срби новцем потпомажу ,,бунтовнике" Турке у Босни. Али кад неће нико да ме пита ја ћу сам да им кажем. Ено сарајевски конзул Васић признаје сам, да је Хаџи Лоји поклонио тридесет дуката. А цео свет зна да је Васић Србин (бар по имену). Стармади.

Хм! Маџари се сами хвале да су они клин у цепанцци јединства српског. Но познато је и то, да клин сам по себи нпје кадар никакву цепаницу расцеппти. Јер се за ту манипулацију иште још и то, да когод маљем по клину удара. Сад се у мени рађа патриотско питање: .је-ли тај (врбов) клин толико јак да издржи дотичне ударце. Да се неће, тужан, сам разцепиги, — или у цепаници заглавити, — па ни маћи. Значајно је, да код толиких привилегисаних патриота морамо баш ми (непривилегисани) и ту бригу водити. Стармали.