Стармали

66

Шетња по Новом Саду, V. Ево већ дође време да се започињу школе и дечица већ иуна радоети купују букварове, писаљке. прописеве и алве, и у иевнпости својој туку се но николајевској порти. У блаженој наивности својој украде декоје од оца и матере по који сексер, те купује бич и боибоне; а новце што је за књиге добило у безазлеиости својој нотроши на медене колаче и оде у панораму. Декоје пуно стида и скромности пуЈда вашке на Чивуте, што рите купују и нежно срце детиње налази највеће насладе, кад се блатом баци на мимопролазећег каквог штуцера или попу. То вам је најсретније доба у човечијем жнвоту и буди у нама рајску успомену на оно блажено време, кад смо н ми таки исти били, а ни сада нисмо бољи. Школе се дакле отварају, учитељска се места попуњују а џепови иснражњују; сада ће се опет започети учити буки азба; учиће се »Јогшпе ^иаге, подер'о чпзме па иде на саре." Ми имамо у нашој вароши две велике гимназије: једна је код саборне цркве, а друга у Алмуз-* линовој кафани. Она кућа т. ј., где је била Алмузлинова кафана купљена је за мађарску гимназију. Добро би било, да су и неке кафанске реквнзите откупили, јер би п за школу могле од корпсти бити: тако би се на билијару са куглама могли демонштровати физички закони о одбијању снага; ф л а ш е и ч а ш е би могле послужити. да се.тумаче хидростатични закони; кеови би се могли употребити место старих и из моде већ изишавншх виргазова и шпањолске трске; она помрчина, која је увек у кавани тој бивала, могла би се употребити за „камару обскуру"; карте би се могле употребити — кадгод за „преверанс", а кадгод за „фарбл" ; они гости, што су тамо до зоре ировађали, могли би се упогребити — — но, шта мислите, драги читаоци, би ли се и они могли на што употребити? Осим основних школа и гимназија имамо ми у Новом Саду још и нашу вишу девојачку школу, која је осиована усљед молбе многих наших новосадских госпођа, управљене па народни сабор. Да неке од тих госпођа нису из с е б и ч н е иамере молбеницу ту на сабор шиљале, томе је најбољи доказ, што оне своје кћери у ту школу и не шиљу, него досађују туђим заводима, а нарочнто некаквим мађарским калуђерицама, које су ових дана отвориле овде девојачку школу за учење и васпитавање српских I д евој чица 1!!! . .. Молим штампарију да све „удивителне" своје, дебље и тање, иоређа овде једно до друго. *) Та калуђеричка школа отворена је истина тек јуче, али многе новосадске госиође већ знају много да приповедају, како се у тој школи ванредно добро учи и како наша српска виша девојачка школа нпје *) Ја сам иочео да вадим из сандука ,удивителие", ал' су се и оне од чуда, што сриске матере дају своју децу мађарским калуђерицама на васинтање, тако „удивнле" и укочиле, да не могу да се макну. Кад онет д о ђ у гс с е б и (т. ј. удивителе или матере) ја ћу онда покушати наново. Сл&гачн.

ни на.тик на њу. За то неке и кортешују код родитеља, које имају женску децу, да их шиљу тамо, па ће научити и шта је цар вечерао, јер калуђерицама одвећ на срцу лежи, да се сриске девојчице што боље образују у српском и чистом жеиском духу. С тога наша виша женска школа осга ове године слабије посећена, но ми се надамо, да, ће наша интелигенција, наши а двок а ти и саборски наро дн и посланици (којн су се на карловачком сабору за ту школу и заузимали) својим добрим примером иредходити и другима тиме показати, шта им ваља чинити. Аб. Е 0 К И Ц е, „Нит. 1-." доказују да Хацн Лоја није слепо оруђе турске владе. Јер му је Филиповић отворио очи. К,ад су прошле недеље почели свуда без разлике форшпане купити за Босну, онда су се чаши Чивути тако разљутили, да су опсовали и Е§уеи1бзе§ 1 (Не1с1Љегсс1Ц1§ш1§.

Из Земуна јављају да се српска општина сада налази у нотпуно здравом стању. Али зато су ииак за председника изабрали — доктора.

Г о с н а Л у д и ћ к а. А зар ћете ви и ове године узети ђаке на квартир? Госпа Мудрићка. Јо драга, морам. Јер ко би ми чувао кћер кад нисам код куће. (II. 1 ј).

Филиповић, вели се, тера пизму против Срба у Босни, што му ови нису изишли онако на сусрет како је он мислио. Не би згорег било том неотесаном свету послати на поклон неколико примерака (}а1ап1от-а и СотрПтепИЉисћ-а.

75. број ,.Тем. Гласника" ве.ти да је чуо нешто зло из Србије, — али не ће да каже. Наравно, што се год зла на. Србију измислити могло, то је већ све исказао. Сад га је већ и фантазија издала, па се за невољу ирави интересантним. Псти Гласник нроноси но свету, како се руски официри стиде носити срнске ордене. Али то прија Србину кад таку вест чита првинут у „српском" листу и нигде више!

Проклето дериште! шта ме је опет јутрос питало. Пита ме: Је-ли, тата, — кад би Турци дошли к нама да праве ред, а ми кад би се бранили, би-ли и они нас звали бунтовницима?

Кикиндском десничару. Много хтео, много започео, Час пзборни њега је помео.