Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1878.

Мудрост мајстор Дидина, И то ми је с; ећа нека Кад дс&есе жена дара А овамо делог века После чантра, приговара То је моје, и то.. и то... Та моја је кућа цела , Ти си твоје све проскито, Све сам, море, ја донела!...'' А покушај једну реци, Једну реци — па утеци.... То је знао мајстор Дида, Кад је жену с талом дов'о, Напред знао, па је Дида За то лепо из.чудров'о: Донесем ли мираз дома Пе ћу друкче прођи ни ја ; Та свака је жена лија, Биће бруке, граје ома... — Докженино ненросвира Ни укућу уш'о није ,.Нек ме после не „трумбира" Да њезино Дида пије!..." Августа 1878. Блажн.

Абуказемова писма. III. Драги мој ,,Стармали"! Терет мати. одоше солдати, ћути, пери, доће калуђери. Н а р. II е с м а. Све што је младо и здраво оде у Босну, а остадосмо само ми матори и јектичави, да радимо дневне послове: да вршемо, копамо, продајемо лубенице, варамо на рифу, трујемо свет, остајемо за порцију дужни, картамо се, пијемо, тучемо се, шпекудирамо и да беремо бостан; јер они који одоше у Босну ти су већ извршили, ископали, истрговалн и обрали бостан. Данас су таква времена наступила, да се млад човек радовати и хвалитп бога мора, ако је на једно око ћорав, шантав, тесногруд. кљакав и ако пати од шуљева, јер онда је сигуран, да неће бити одведен онамо, где место кише падају зрнад од олова, и где место душека и јастука има тврду земљу и камење, а место јоргана ведро или облачно небо. Ово је врло рђаво не само по аих, него још већма по наше лепе и миле госпођице п друге девојке, јер шга им у том случају преосгаје: или да се удаду за маторог и јектичавог (а то је зло), или да, се нпкако и не удаду (а то је још горе). За то се сада и не чује да има гдегод сватова, или ако за које сватове чујеш, а оно су били у пет сати ујутру (а онда већ знамо, кол'ко је сати!). Са бојнога поља не чују се никакве нове вести. Наша је војска отишла, да уреди Босну, да доведе у њој ред. То уређивање Босне пошло им је за ру-

ком, јер ено у Сарајеву уређују „Босну (и кажу, да је већ изишло неколико бројева). Добро је онај у „Застави" приметио, да се ред у Босни доводи врућим и хладним оловом), (танадима и штампарским словима). Кажу да има доста штампарских погрешака, тако место М а г л а ј, сгоји М а к љ а ј! Умољавамо наше читаоце, да ову погрешку (ако могу) поправе. Премда ми држимо, да ће тамо бити и других већих пог р е ш а к а ! Андрашија је дакле рђав слагач. И код Добоја дошло је до боја, у место дугачких „лојдових" чланака о томе, доста је само прочитати листу рањених и убијених. Врло је интересантно читати: —ић, —вић, —ев, —ов, —евски, —овски ит. д., бар човек види каквпх има разних презимена. . . Ономад у 132. бр. „Заставе" пише један брат, како је правник Ладислав 'Гот погубљен, па вели даље: „Погубљени је одмаширао у Босну и т. ." Дакле и погубљени могу да маширају! Ти видиш дакле, да се у Босни чуда догађају. За то немој ништа да те изненади, ма какве гласове оданде да чујеш. Ово ти писмо пишем у највећој хитњи — чека штампарскн шегрт — за то опрости што је тако кратко, а други пут ће се отегнути као ред кола, што одоше јутрос у Босну. Твој Абуказем.

Госпоја доминовица и патер Гвардиан, Госпоја диминовица у Б — као удова, и побожна жена, врло је лепо са патер гпардианом живила а имајући слугу Србина Макарија, пошље по њиме један пар ћуркова истоме на поклон. Доминовица очитала је слуги, какоће казати г. гвардиану — али слуга глупав као слеме, докје до манастира дошао сву је орацију заборавијо и тако представши гвардиану, овим речма ћуркове му преда. Господин Пућак, моја госпођа ево вам шиље два гвардиана за лепу и поштену љубав — дабогда вам иаздравље — на ноклон и тако даље Кнежевић. Д о б о ш а р, Иетар Баканац Д. С. Ивански добошар, честоје добовао за рану врбашким Јудама; једног дана позват од њи на дужиост — обеси добош о врат, иа хајд у село једну форинту што је добијо за бубање добоша од њи, сврне у биртију и сву утуче — па онако накресан, упути се сокаком добујући. Баканац добовао је и добовао, али никад није ни уста отворио — па када се људма већ досадило чекати да чују шта је, запитају га: Нетре шта добујеш'? — Шга ја добујем! ? идите па питајте кнеза и домина, поп Никола је већ примио каиару и није алдумаш ; ето шта добујем. Д. Кнежевић.