Стармали

Ск*т.Јк.јА.К№%&

Ј/ РЕЂУЈЕ Џ.ј. ^ОВАНОБИ^Б главни сарадник: АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ИРВА

Саду

У |4 овоие 25. С ептембра 1878.

у1еДАЈЕ ШТДМПАРИЈА . рАЈЕВИ"БА ИЗЈГАЗАК И ДЕНУ види на завршетку листа.

3 в е з де, ( \ >1 >1 (' [Ј .1 II II Г.) Горе, — тамо тпсућ звезда Са висине трептп, сја. Доле, — п ту звезде сјају, Из језера, с плава дна Ја бих горе да полетим У звездани онај свет, Међу звезде оне чисте, — Ал не може слаб ми лет. II језерске звезде маме У кристалаи загрљај. Ал те звезде нису звезде, Варљив одсев, лажап сјај. Тако душа кдонут' мора Узалудну трпећ' драж. Што ј' пебеско, то ј' да.теко, Што је земско, то је лаж.

Телеграфски де пешке. Филиповић Стармалом. Радујте се и веселите се! Предао нам се већ и Белај. Стармали Филиповиђу. Но ; то нам баш није нужно било. Белаја имамо доста.

Футошки Баба_

Ја знам да се он неће ни мало срдити. што ћу покушати да га Стармаловој нублици опишем онаког какав је у натури. А то је најбољи доказ како је оп добар. Футошки опште познати Баба сада већ може бројати више од 60 година. Он је осредње величине, црне масти, подобро рапав, просед, са јаком, чекињастом косом. Очију мали, црни ; има нешто и бркова, које би радо с киме променуо (можда би уз њи још и приде дао). јер су ретки и непрестано му — особито при пићу — у уста наврћу. Ма да су му уши по спољашњој форми својој нодобро развијене, ипак слабо чује, то ће можда и бити узрок што се Баба свагда смеши када што приповеда, па и онда када што слуша. Баба је, када се не шали, озбиљан. Частољубив и добар родољуб. Он је од оних људи који би хтели још за свога живота да виде велику српску државу, па ма то какови жртава стаЛо. Онда би спокојно умро. Пре оно годину-две дана, када су се Руси спремали да пређу Дунав, и када су њиови непријатељи говорили да ће сви у Дунаву смрт наћи, Баба је ишао у виноград свој, па на чамцу седећи са више Немаца, који су приповедали, како Руси немају довољно војске и џебане, како ће их Турци дочекати и да ни један неће Дунава прећи, — Баба је пушио и слушао Немце, па кад их се наслушао, онда ће Баба рећи, — е мој Сепика, није то ни налик што ти диваниш. Рус има више војске него Турци, он води са собом један милијун људи, па што је још апарте, у Русији има милијун воденица и сувача, у свакој има газда, калва и по један шегрт. Сад је цар наредио да из сваке водеиице по један калва на Дунав дође, а то је толико колико милијуп људи, ови ће правити нреко Дунава ћуприју, која ће бити готова за 24 сата, иа шта велиш кад нагрну два милијуна војске, та неће се 'Гурчин ни у Јерусалиму задржати. Сепика. на ово пљуцне и спусти главу, а тако и остали Немци, а Срби, који се десише на чамцу, чисто оживише и викнуше : Живио Баба !