Стармали

86 „СТАРМАДИ"

Баба се носи ни иросто ни ћифтански, управо футошки. Јер и Футок нит је село ни варош. Он има чизме са високим сарама; гдекад стриа панталоне у саре, други пут онет пребаци панталоне преко сара, па само што му се виде врхови од лепо извиксани чизама. Има и носи кад и кад „браун" свечани ни лајбер ни капут са великим коштаним дугмадима, а панталоне су црно штрафасге од штофа, од кога у господара Мите Цинцара и нема бољега. Господар Мита бегенише Бабу због његови лакрдија, па га неће за Бога преварити, макар што и фалило од 20 нроцената. Разуме се по себи, да таки еспан неће до крпе избелити, — а не као Мојсиловићев капут, што за три недеље није га могао нознати; био вишњикаст а за три недеље нокулашио, да га не би никад ни сам господар познао који га је кројио. Баба лети не носи мараму на врату, али зими не жали трошка, него купи црну свилену, па је среже на три шпица, тако је намести под огрљицу све да дивани. па кад говори два шенута све лају што дркћу. На глави носи астраганску капу, која се блиста из далека, па кад Баба у јесен на леји кунус продаје, знанци га но капи познају па иду к њему, макар да му је купус лошији од других кунусара. А иду му за то, што од Бабе сваки но неку новост кући однесе; — тако је једном знанцу приповедао, како су му се комшијски нрасци на дуд нопели на му сав мурган појели. Другоме онет, како је екзекуцијаш Крас научио мачку шнартати. Другому опет, како је Шошина коза нилиће излегла. Знанци би се смејали, гдекоји би, наопако, и веровали, а неки и не, али би сви те Бабине гатке у доброј вољи даље ио селу проносили и распростирали. Баба је човек поштен ; ако нису њега он баш није никога преварио. Он је бивао више година црквени тутор, у полит. општини не само иретсгавник него и кмет, које се у Футогу но варошки зове: сенатор. Баба има своју лепу кућу, има лен, велики виноград, има вшне купусни леја, а ван јадне удате ћери друге деце нема. Баба му је много млађа од њега, али се за то опет врло лепо живе, она га врло бегенише, али и друге (због његови лакрдија) не мрзе га, па зато се Баба и кицоши, нарочито онда, кад иде с егзекуцијашом порцију утеривати. На баш ако Баба узме коме и однесе јастук, ћилим, дуњу, на њега се тако и не срде, као на којег другог сенатора. Баба је још мален био кад му је отац умро, имао је још једног сгаријег брата, којега је звао „Јатом". Овај му је брат био усталац и радин, а Баба је био мало комотан а.ти несташан, те се тако, кад му је већ било 16 година. приволе да стане у мајстора Мајлпора Ференца за шегрта ковачког Баба као шегрт све је радио натрашке. Еад је ковао по наковању, срце му је и душа била друге шегрте, често и калфе, а кад се одомаћио богме и самог мајстора чекићем но нрстима, као неотице одалачити. Муштерије варао је врућим гвожђем, — више нута су се оиекли да су све урлали. Ако је досиео у кујпу, за тили часак гурнуо би у јело но нуну шаку наприке и соли ; млеко би окуиирао, пекмез би анектирао, воће из баште пораздавао би комшијским девојкама. Често би мачке и вашке териентином закречио, против чега су увређене животиње на свој начин нротесг улагале крњаучући по но дана ио

БРО.Т 8. ЗА 1878.

авлији, извијајућн разне варијације и тоциљајући се но земљи као но леду; — ти протести били су досадни не само мајегору Ференцу, већ и свим комшијама. Мајстор је знао да је то све Бабино масло, али бадава, није га се могао курталисати. зато што је мајсторица, не знам за што, Баби држала страну. ма да је и она за то више нута лутрију извукла. Мајстор је Бабу, истина, више иута од себе отерао, али Баба је одма сутра дан натраг долазио, и чинећи се и невешт даље радио. И тако мајстор није знао како ће беду скинути с врата. Па тако дуго штудирајући све мисли на једну сведе. Једне недеље зановеди мајстор Баби да унрегне коње у кола и да једну празну десетаку метне на кола, пак ћедуићи ушуму кјагеру, да донесу од њега комине засвиње. Ово Баба једва дочека, све уреди ио заповести, седне с мојстором на кола иа хајд у шуму! Када су већ ушли у шуму, мајсгор затегне узде те навије у један густиш; сиђе се с кола, скине десетаку доле и каже Баби да се и он сиђе, да мало буре стегну и наобручају, да код јагера с њиме не кубуре. Баба не сећајући се ничему, одмах по заповести уђе у буре и ту је једну дугу све дотле држао, док га није мајстор наједаред даном заднио, на кад је то тако лепо удесио, мајстор седне на кола, ошину коње па одјури кући. V Баба остаде у бурету као неки силом Дијоген. Бадава је Баба викао и дерао се. иомоћ му не дође ни од куда. — у том се и ноћ увати. Баба иромукао, гладан ослаби страшно, иа онако измучена и сан га савлада те засни Текоко некодобаноћи тргне се иза сна, кад је осетио да се буре с њиме ваља, — он се по њему тамо амо лупао и изгрувао. Па једаред кад осети да се буре па неки брег ваља, помисли он у себи да то није чист посао. Али и није био чист посао, јер се буре стропушта са висине од 5—6 фати. Буре се распаде, а Баба испаде из њега под неку ћунрију, — ту се изгрувао до зла бога. Ту је лежао све дотле, док на њега нису наишли неки Сремци, који су се враћали са петровачке пијаце — ови га однесу у Раковац. Јер Баба није смео више ни мајстору ни брату у Футог. У Раковцу пријави се г. намеснику и овај га ногоди за козијег иастира. Овде Баба пробави пуни 14 дана Петнаестог дана ношље га намесник са једним писмом некој госиођи шнајциници да му од ње донесе неке дунстове, наручивши му да иази, како неби нолупао стаклета, јер онда да му не долази на очи. Баба све ово срећно сврши, и већ бивши у новратку пред намастиром и хотећи последњи поток прескочити, нога му оклизне, а он, колико је дуг, бубне у поток, дунстови ностадоше рана поточки рака. Сад се Баба нађе у чуду и стаде премишљати, шта сад да се ради. Мајстору ићи, — ни помислити; брату ни толико; а намеснику ићи без дунста, — но то би тек нешто било. Него смисли да иде натраг у Каменицу. Оде и у ирву кућу сврне, да замоли мало ноћишта, — јер је видео да у кући ватра гори. Како је авлија одграђена била, а на кујни осим узице друге браве не беше, то Баба лако уђе у кујну, назвавши добро вече једној млади, која је на банку седила и једну кокош пек.та. Он је замоли да га за ноћас прими на конак.